ИСТИНА – ТИШИНА – мр Ратко Тодосијевић Баћо


ИСТИНА ТИШИНА

Покушавам
Да прикријем
Оно што могу.
И што ми
Измиче
Испод ногу.

Док ми се
У глави врзма
Тај чуперак
Пали мисли
И слике.
У ходнику школе
Све више упадам
И провлачим се
Кроз заљубљене
Тунеле.

Повратком у учионицу
Гледам плави чуперак
И покушавам да
У свом заљубљеном немиру
Мењам све неприлике
У прилике.
Да се у својој
Заљубљеној машини
Вратим тишини
У учионици.

А та ми тишина говори
Да мој немир
Ко зна
Може да буде
И истина.

ИСТИНА – ТИШИНА!

© Ратко Тодосијевић Баћо


Мр Ратко Тодосијебић Баћо – пуковник, сликар, песник и велики заљубљеник у све врсте уметности и културних дешавања, од сликарских колонија до песничких сусретања. Рођен је 1945. године у селу Треботину, општина Крушевац.

Настави са читањем “ИСТИНА – ТИШИНА – мр Ратко Тодосијевић Баћо”

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА У Крушевачком позоришту – 22.11.2019.

Слике на Фејсбуку
У Крушевачком позоришту, 22.11.2019. године у 18:00 сати, одржана су традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У току програма представили смо часопис ПоезијаСРБ број 12, који је у целости посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК. Додели смо и прву награду Зорици Ивановић Гајевић из Прокупља за песму МОРАВСКИ СУТОНИ на конкурсу МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2019. Диплому и награду која се састојала од 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије уручили су мр Ратко Тодосијевић – члан Жирија и Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије. У наставку програма своју поезију говорили су присутни песници: Слађана Бундало, Љубодраг Обрадовић, Градимир Карајовић, Богдан Јевтић, Милош Ристић, Дејан Милошевић, Даница Рајковић, Драгана Марковић, Миломир Терзић, Драгојло Јовић, Миленка Весић, Јасмина Димитријевић, Данијела Јевремовић, Мирко Стојадиновић, мр Ратко Тодосијевић, Дејан Петровић Кенац, Горан Арсић, Милосав Ђукић Ћука, Првослав Пендић, Јованка Владић, Олга Раденковић, а прочитана је и песма Слободанке Ђураковић. Афоризме је говорио Драгиша Павловић Расински. Програм су осмислили и водили Слађана Бундало и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак био је задужен Градимир Карајовић. Па изволите, погледајте како је то било…



МОРАВСКИ СУТОНИ

Прикрада се сутон док шевар мирише,
и облесак воде с Месецом се љуби.
Низ леђа ми срси подилазе тише
док вратом трагају неки нежни зуби.

И Сунце и Месец у истоме низу.
Играју се сене док врбаци бране.
Румен образа у трену се прену
и расу високо са западне стране.

Потону сјајка уз клокот Мораве.
Однеше воде и љубав и грање.
Намигну Месец из куће гараве
да не омета мрест и миловање.

Шушти вода кроз бокоре трава,
док бедра врела ватром горе;
па тако спојена истим стасом
гргоримо из дубине грленим гласом.

У трену тишина запарала небо.
Ковитлају вирови успламтелу ватру,
онда нежно гасе док обалу љубе
и даље се шире …у плићаку губе.

Низ мирисе расточивих смола,
кроз наносе и спрудове речне ,
неуморне приче риболова,
Не издај ме због љубави вечне.

© Зорица Ивановић Гајевић, Прокупље
Победник конкурса МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2019

Уместо увода, Љубодраг Обрадовић – уредник часописа

 

Поштовани читаоци,

Да манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК не би остала САГА која се годинама препричава, уприличили смо овај посебан број часописа ПоезијаСРБ у папирном облику. У њему смо, речима и фотографијама, покушали да забележимо све оно што се на манифестацији догађало од 2016. до 2019. године. Свесни, да се у томе готово никад, у потпуности не може успети, поклањамо Вам и дигиталну верзију часописа на линку:

https://www.poezijascg.com/pdf/PoezijaSrbBr12MoravskiCarostavnik2019.pdf
Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА У Крушевачком позоришту – 22.11.2019.”

MOLITVA SVETOM ARHANĐELU MIHAJLU-Miroslav Krnjeta

Sveti arhanđele Mihajlo
komandante i zapovedniče nebeske vojske
nebeski vojvodo,arhistratiže bestelesne sile.
Molim te sačuvaj me od neprijatelja,bolesti,tame i zla,
hvala što si uz mene kada padam,posrćem i kad sam u grehu
jer i tada mi pružaš tvoju svetu prečistu ruku
podižeš me i pokazuješ pravi put.
Sveti arhanđele ispred tebe stoji
čovek grešan nečistog srca
koji se bori za spasenje i sa samim sobom,
sam ne mogu da dobijem bitku jer je neprijatelj prejak
zato molim Gospoda i njegovu vojsku za pomoć.
Moćno čuvaš carstvo nebesko
sa mačem i tasom pravde u rukama,
molim te Mihajlo nemoj me poseći
znam da sam garav od greha
ali ću se boriti da očistim misli mračne
i da iščupam korov zla iz srca.
Molim te sveti arhanđele Mihajlo
pomozi u borbi jer sam običan slabi čovek
koji ne može poraziti moćnog neprijatelja
bez pomoći Gospoda i tebe svetog ratnika nebesa.
Zato te ničice molim Mihajlo
smiluj se na mene grešnoga i slaboga
budi uz mene daj mi snage i hrabrosti
i sačuvaj me tame i propasti
molim te izvedi me na put svetlosti.
Gospod bog Isus Hrist sada i svagda
i u vekove vekova,
u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Amin.

ARANĐELOVDAN-Miroslav Krnjeta

Domaćine digni čašu
i pozdravi goste
vesela srca izgovori zdravicu,
neka ti ikona danas
svetli zaštitniku svecu.

Porodica neka bude jedna sveća
neka ti dom ispune ljubav i sreća,
pokloni se zaštitniku arhanđelu Mihajlu
zahvali se bogu i svom čuvaru anđelu.

Trpeza ti bila blagosiljana darovima
da ne oskudevaš danas praznim ćupovima,
dobre ljude za slavskom trpezom
dočekaj osmehom i tradicionalnim pozdravom.

Budite radosne duše i puni ljubavi
u miru i zahvalnosti sveće upalite
neka porodica i bljižnji slavu slavi
danas za zdravlje i blagostanje nazdravite.

Sveti arhanđele Mihajlo molimo te
sačuvaj slogu porodice i prijatelje drage goste,
ugrej toplinom ljubavi domove
unesi mir u duše svima koji te slave.

Slavi srbine vojvodu nebeskog
po običajima očeva i tradicije naroda srpskog,
ne zaboravi dedove i starine
nazdravi u njihovo ime.

Upalite sveće i kolač blagodarite
domaćini veselite se i vino nek se pije,
srdačno i toplo prijatelje dočekajte
kako valja i dolikuje krsnu slavu proslavite.

Crkvena zvona javljaju
svete liturgije pevaju
veliki praznik objavljuju,
slavi se danas Mihajlo bogu odan
jer danas je braćo Aranđelovdan.

ЧЕЖЊА … – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ  ЗБИРКЕ  НА  ОБАЛИ  СРЦА

ЧЕЖЊА

Долазим уморан од чежње,
загрлићу љубав.

Не желим да патим,
убрао сам пупољак среће,
заљубио се у осмех речи.

Ускачем у њен живот,
као у кревет.

Задивљен голом истином,
нем од радости.

ПЕСМА НОВА

 ГЛУМАЦ

Акад. глумцу Александру Крстајићу
(МАЦКУ).

Ако је у улози убице,
глумац се себе боји,
када се врати  егу,
туђе године броји.

 Док  улицама свог града хода,
  он игра кипара из Фиренце,
 улоге су његова светлост,
живот издељен на секвенце.

Говори и  кад заћути,
на сцени себе попије,
 никада не умире,
као филм се одвије.

Настави са читањем “ЧЕЖЊА … – Андреја Ђ. Врањеш”

TURBULENCIJA – Eleonora Luthander

 


TURBULENCIJA
Peteru Handkeu

Udaću se za Maja Danilovića

Poći ću uzbrdo
Balkanskom ulicom
neprimećena
kao i obično
sa koferom punim knjiga
samohodna
i blindirana –
prema recepturi pesme
Mora da uspe
ovaj naš hleb integralni
narastao
u nepovezanom prostoru

Udaću se za Maja
da uvijamo pesme
kao sarme
ja, dijaspora
bez para –
nemam krune
nema seksa
ima sve ostalo…

Ne žuri Majo
nemoj da te prevare
brzo će devizna penzija
da se krcka

Bićemo tada još
maloletni
sa 18. glasaćemo
za Trampa
a Bogami i on bi trebalo
da glasa za nas

Znala sam
da neko srećan
tamo daleko
mene dobija
na lutriji

Udaću se za Maja
makar samo u pesmi
pa nisam se džaba
životom kockala
i godinama sama
truckala po
nebu iznad Beograda

© Eleonora Luthander



 

	


	





	

		
		
PRAZNINA-Miroslav Krnjeta
	


	
	
	

		
Nema ništa

apsolutno mrtva tišina

duboka mračna praznina.


Hladnoća kosmičkih dubina

odsustvo životvornog duha

čista razarajuća praznina

gluvonemog posrnulog vazduha

ništavilo bez prostora.


Ne postoji opipljiva granica

nema vidljivih zidova

tamna beskrajna tamnica

avetinjski vrtlog bez umova.


Zona večnog mraka,

bez života

ili barem sivog kamena

samo čistina pustih crvotočina


Užasavajuće pustare

paklenih vrata

večnog ništavila kvaka.


Bezizlazni vakum crnog ćupa

proždire zalutalo na putu

kao kosmičko čudovište

crna rupa.


Usta gladnog levijatana

mrtvom tamom lutaju

prazan beskraj alavo gutaju.


Ništa ne ostaje

ništa tu ne stanuje

nema tvari,

nema daha,

gola prostranstva ničega

samo nevidljivih dubokih virova

potapajuća plima

i zastrašujuće bezživotna praznina.

	


	





	

		
		
VUK I CRVENKAPA – Jasmina Dimitrijević
	


	
	
	

		
 




VUK I CRVENKAPA


Na jednoj planini,

Pored kolskog druma,

U poznatoj bajci,

Postoji jedna šuma!


U toj šumi večito,

odzvanja strašan huk!

Svi se redom plaše,

da ne naidje zločesti vuk!


Jednog lepog dana,

U šumu zaluta Crvenkapa,

Ne uplaši se ni vuka,

A ni strašnog mraka!


Cveće je ona,

Počela brati!

Da ga baki preda,

Kad se kući vrati!


Sa cvećem u ruci,

Ugledao je vuk!

I devojčica njega videla!

A onda nastao je muk!


Prišla mu je blizu,

Rukom pomilovala po glavi!

Razneženo vuk poče treptati,

U oku mu se suza javi!


Niko prema njemu,

Dobar nikad nije bio!

Nit’ mu tako nežno,

Na glavu ruku stavio!


Sad’ šumom iz bajke,

Odjekuje veseli smeh!

Vuk i Crvenkapa,

Prijatelji su zauvek!


Još su u selu,

Baki cveće dali!

Što su ga u šumi,

Zajedno ubrali!


© Jasmina Dimitrijević