Добродошли!
ЋИЛИМ
Још увек си покривена ћилимом
Тканим мојим жељама.
Још увек те милују свилене нити
Што су сплеле моје ћелије.
Још увек те пресрећу мисли
Из набујалих леја мојих вена.
На раскрсници отрежњења –
Још увек по башти опчињености,
Врх чиоде боде презрела зрна
Гриже савести.
Још увек се у магловитом
Сећању (бљеском муње)
Назире скок поскока.
Жедан сам бекства…
Даница Димитријевић Петровић из Крушевца, оснивач групе “МИ ПОМАЖЕМО – ПРИКЉУЧИТЕ СЕ И ВИ”, није песник, али се овом песмом, коју је сама написала и говори и видеом који јој је урадио Бојан Вукосављевић, захваљује свим члановима групе, донаторима и свим људима који подржавају њен хуманитарни рад.
Настави са читањем “МАГИЧНИ ДАН – Даница Димитријевић Петровић”
ПРВОМАЈСКА
Кренули смо уз брдо,
путем од клесаног камења.
Смехом да заклонимо понор.
Утеху да тражимо за промашена хтења.
Своје заблуде и празнине,
узносимо на врх планине,
да их лакше бацимо у дубине душе
и побегнемо од истина које гуше.
Са годинама које пролазе,
схватамо да је пролазно све.
Сваки трен свој идеал има:
неко је ту да даје, други да узима.
Миломир Д. Терзић
Рођен сам 3. јануара 1950. године у Руденици, Александровац жупски. Основну школу завршио сам у Тулешу, осмогодишњу у Ратају, а средњу Техничку у Врбасу у Бачкој. Студирао сам на Факултету политичких наука у Београду, одсек журналистика. Писањем поезије се бавим још од дана основне школе. Прве стихове сам објавио у “Дечјим новинама” па затим у многим југословенским и српским часописима и листовима: “Синтеза”, “Стварање”, “ОКО”-загребачко, “Око”-крушевачко, “Младост”, “Дневник”, “Индекс”, “Бјеловарски лист”, “Политика експрес”, “Вечерње новости” и др. Заступљен сам у свим збиркама Клуба писаца “Сергије Михајловић”, који је радио при Народној библиотрци у Крушевцу, “Заједнички узлет”, где сам био и председник клуба. Такође заступљен сам и у збиркама Заједнице књижевних клубова Србије и збиркама “Сусрети другарства”, у Ревији Завичајног друштва “Крушевац”, часопису за поезију “ПоезијаСРБ” при Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ и др. У издању Културног центра Крушевац издао сам 2014. године збирку песама “На вучјем тркалишту”. Члан сам Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Настави са читањем “Миломир Терзић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”
U lavirintu života
Sa prvim plačom novorođenog deteta,
zalutala bića bačena u svet postajete.
Neprestano traganje i kruženje započinjete,
za izlazom iz bačenosti, u nađenost da stignete.
Dilema večita… da li nas na kraju puta,
čeka strašni sud ili sva blaga ovoga sveta?
Na granici između doživljenog i nepoznatog,
vizija dvostrukog lavirinta planetarnog.
Mistična građevina sa mnoštvom hodnika.
Vrt iznenađenja sa bezbroj iskušenja, staza i prepreka,
u kojima se lako zaluta a teško snađe i izađe.
Enigma i zagonetka što za cilj ima, izlaz da nađe.
Uljuljkani iluzijom besmrtnosti i vrelom milosti,
život naš avantura posta i tog kruga nam nikad dosta.
Zarobljeni u sopstveno klupko sreće i nesreće,
sa moćnim kapijama bez i jednog čuvara svoga lavirinta.
Da stvari nisu uvek onakve kakvim se čine,
baš ko u filmu kultnom, gde svet nije crno-beo
i gde reči….”nije fer” ne dotiču onog što nepošteno igra,
prestani da budeš žrtva, već na crtu izađi, kao borac i čigra!
Nauči da na krivudavoj liniji svog života,
vešto izbegneš sve te mračne tunele i zamke.
Iz lavirinta ko hrabri i nesalomivi pobednik izađi,
jasnu poruku kusom, zlom patuljku daj…
“Ti nemaš moć nada mnom”!
© Snežana Popović
Dugo ćutim dugo dugo
dugo
a koliko treba semenu
da postane biljka?
a biljci da odluči
divlja il’ pitoma?
šta ako progovorim?
šta?
bodlje i noževi
skočiće na mene
– davno sam nikli
kron luzera
evo krvi
i kapi tišine
a ona?
nema nam splava
dakle
pesma se ne izgovara
ko će sa mnom ćutati?
mislim –
sa pločom od kamena?
Сад нам преостаје да се сећамо! Ево, сутра је 1.5.2021. године, првомајски уранак на Багдали, за који не знам да ли ће се одржати. Лепо рече Горана Младеновић са РТС-а, прошле 2020. године, да је то први пут после давне 1896. године да се прекида традиција одржавања првомајског уранка на Багдали. Изгледа да ће ове године бити други пут… Кад већ не идем на уранак на Багдалу, ја ћу Вам овде, као и прошле године поклонити моје песме “НЕМОЋ” И “МАШТАЊА” и подсетићу Вас видео записом, како је било на Багдали 2019. године. Као да се догодио јутрос!
| НЕМОЋ Волео си многе ствари, сад ништа не волиш. Из дана у дан се стари, из дана у дан постајеш све гори. Немоћ полако те стеже, страх душу обузима. Знаш: многима је теже, али то срцу не узимаш. Свако данас мисли само о себи, солидарност је тек проста ода. Ни ти друкчији био не би, Зашто бити издајник свог рода? Волео си многе ствари, оде младост пуста. Оно што хтеде, ти не оствари, био си тад без искуства. Носило те срце, а не разум. Хтео си свет да мењаш. Сад знаш: прокоцкао си шансу. Сад знаш: касно је за нова хтења. Волео си лудо у младости, девојку која те варала. Волео си све радости, стварност те потпуно разочарала. Имао си светле идеале, стварност их закопала. Видео си бројне скандале, а машта ти чиста остала. Ох, машто пуста, |
МАШТАЊА Цвета полуга маште, Бележили смо чудне речи, Мислили смо кад-кад глупо… Сад то није важно, И цвета полуга маште, |
Наравно уз моје песме добро се уклапа и Арсенова песма РЕКА ДОНОСИ ЈЕСЕН, коју је маестрално отпевао Мирослав Мића Живановић. Уживајте!
Postaću svesna smrti
kad joj se
najmanje
nadam
Šta će mi život
koji ne može biti srećan,
ni lep, ni miran
– čeka samo na
smrt?
Šta će mi uopšte svest
koja će skončati
sa mnom?
Sada sam svesna života
jer umirem
Б И О Г Р А Ф И Ј А
Након завршених основних студија, објавила сам три књиге прича за децу и младе: „Приче о животињама“, „Божићне приче“ и „Башта“. Крајем 2010. године, моја прича „Бајка о изгубљеном лабуду“ емитована је на Радио Београду у емисији „Добро јутро, децо!“ 2017. године, уписала сам прву годину студија Специјалне едукације и рехабилитације на Медицинском факултету у Новом Саду. Септембра 2019. Године, била сам учесник Петнаесте међународне конференције дефектолога, под покровитељством Друштва дефектолога Војводине. Завршила сам курсеве за пословног секретара, геронтонеговатеља и персоналног асистента. Од страних језика служим се руским и енглеским, а од архаичних језика, служим се старословенским, српскословенским, рускословенским и латинским језиком. Имам сина, свој понос, студент Анимација у инжењерству, живим и радим у Новом Саду. Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор. Пишем песме, прице за децу , драме и чекам да се објави мој роман првенац “Звоно отвара врата”. Подучавам младе у чему сам веома успешна.
Борисав Бора Благојевић – Ћуприја.
Рођен је 8. 5. 1954. године у Равној Реци, општина Деспотовац. Живи и ради у Ћуприји Објављене збирке песама; – У ПЛАМЕНУ 1977. год. – ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА 1978. год. – ОДСЈАЈ ВАТРЕ 1989. год. – У ЦВЕТУ НЕОБРАНИХ ЖЕЉА 1995. год. – ИЗ ОЧИЈУ ИСКРА 1996. год. – РЕЧ НА ВЕТРОМЕТИНИ 1997. год. – НАБОРАНО ЧЕЛО 1998. год. – РАСКРШЋЕ НЕМИРА 1999. год. – РИМЕ У БАШТИ ОД РЕЧИ 2005. год. – ИДЕМ ДА СЕ ВРАТИМ 2006. год. – ОЦВЕТАЛИ ПЕСМОВЕЗИ 2009. год. – ТИ МЕНИ МОЖЕШ УВЕК 2010. год. – КАКО СЕ ПИШУ УСНУЛЕ ПЕСМЕ 2012. год. – друго издање 2013. год. – треће издање 2015. год. – четврто издање 2016. год. – пето издање 2018. год. – ЧАРОЛИЈА СРЦА – INCANTESIMI DEL CUORE збирка љубавне поезије објављена на италијанском језику 2016. год. – ТАЈ ПОГЛЕД ТВОЈИХ ОЧИЈУ – QUELO SGUARDO DEI TUOI OCCHI збирка љубавних песама на српском и италијанском језику 2017. год. – ДА СТИХОМ ЦРТАМ ТВОЈЕ ЛИЦЕ 2018. год. – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ – IN HEMD TRAGE ICH MOND збирка љубавне поезије на српском (ћирилица) и немачком језику 2019 год. (два издања). Заступљен је у многобројним зборницима и антолигијама поезије. Први је направио искорак у експериментисању формом (катрени) тако што прве стихове издваја и везује у посебан челни катрен /АУТОРСКА ГЛОСА/ – песма ,,ДВА СВЕТА“ објављена у зборнику ,,И ПЕСМА ЈЕ ЛЕК“ 1995. год. Песме су му преведене на италијански, шпански, словеначки, македонски, румунски, албански, арапски, бугарски, енглески, немачки језик … Пише рецензије, есеје, књижевне осврте, уређује туђе књиге. Композитори пишу музику на његове стихове. Члан је Удружења књижевника Србије, редовни члан Матице Српске у Новом Саду, члан краљевског књижевног клуба ,,Карађорђевић“, почасни члан многих књижевних клубова у Србији. Председник је књижевног клуба ,,Душан Матић“ у Ћуприји.
Данас Вам представљамо Борисава Бору Благојевића из Ћуприје, по мом мишљењу једног од најбољих песника Србије. Бора је дуго година био председник КК Душан Матић из Ћуприје, а и данас је изузетно активан у раду овог удружења. Бора је и изузетан сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Он је свакако песник који је више од свих песника био са нама, у нашим програмима и активностима. Ја сам написао и рецензију за његову књигу “Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ”, коју ћу Вам у наставку овог приказа пренети у целости. Уживајте у Бориној поезији. Код њега смо мало драстичније одступили од правила 1 песник – 3 песме, јер Боре никад доста! Борину поезију музиком су оплеменили: Мирослав Мића Живановић, Сандра Миладиновић и Zoranidis Iljič Ilke који је компоновао Борину пему СРОДНЕ ДУШЕ.
Настави са читањем “Борисав Бора Благојевић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”