Crno i sve – Miloje Đorđić

Pesmo ne škrgući zubima!
Ne budimo na ljubavi škrti;
Ovaj će cvet plakati večno
odan zvezdama u tuđoj smrti.

Skladu nesklada crna,
tvoje oči krojač rubi.
Senka igra po nožu kao srna,
al ne seče mrak usna koja ljubi.

Srećo, ti ne skrivaj mene
iza kulisa mekane kiše,
već pod nebom u otvorene vene,
saspi melodiju koja mnome diše!

Настави са читањем “Crno i sve – Miloje Đorđić”

ПЛАНЕТО  ПЛАВА – Андреја Ђ. Врањеш 

ПЛАНЕТО  ПЛАВА

Каква ли те превара покреће,
кад  са собом вртиш толико несреће,
од када се плава у свемиру видиш,
нагрђена, за туђе се стидиш.
Хоћеш ли се икад,
окретати чила,
одагнати немир
и бити идила.
На небу нага,
бескрајем се  храниш,
небеска сага,
ко` да неког тражиш.

МИР И ТИШИНА – Жељко Перовић

Кратак осврт на пјесму:
Намјера ми је да са пјесмом од младости нит повучем и наставим све до старости и клупе у парку. Из ове пјесме издвојио сам другу строфу, у којој уједно спајам све незвано што у старости долази! И хладилом оковано тијело и преплашен поглед од сретања! А вријеме као поток жубори, из шумског се извора разлије и настави да вијуга, у рукавцу застане и кроз равницу преко каменог облутка у даљини као понорница нестаје! У пјесми сам упоредио старост са кратким корацима и живот са временом које незауставно пролази, испраћа и дочекује. Када се тијело од кратких корака умори, године су старост савладале. Уморан сам од кратких корака!

ЧОВЈЕК И СМРТ
Човјек је борац који побједе слави и до посљедњег се трена смрти не предаје!

МИР И ТИШИНА

Истрошен од кратких корака,
И вида који гасне
Посрћем и тражим купу у парку,
Да дрхтан тијело одморим,
И одбјеглу снагу поново вратим.

А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.

У мени све замрло,
Хладило лице оковало,
А поглед као да ноге има,
Стидан од сретања у страну бјежи,
Да ме неко не препозна
Да ме не тјеши.

А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.

Некад сам у пролазу
Баш на овом мјесту,
Крајичком ока, стидно
У бијеле косе гледао,
И шешире до пола главе упале
Што брадом и рукама дрхтним
Штап чувају.

А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.

Ево, и ријеме је промјенило боје,
На гранама лишће пожутило
Као слике из прошлости моје.
Или се небо није умило,
Или су криве наочаре сузне.

А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.

О, моје памтило очајно
Да ли сам врата закључао,
Или се хладна вјетрина уселила
Умјесто мене утоплила.
Мир и Тишина!

SIGURAN SAM

/Toše Proeski: TVOJ 40ti RODJENDAN/
SIGURAN SAM

Siguran sam,
Onaj glas milog Andjela,
Jutros što jedini ispuni
Sva naša čula, magle potera
I donese nadu, a snivao nisam,
To Ti si bio.

Siguran sam,
Ponovo braniš nejač rodjenu
Na zemlji ovoj jada i tuge,
Ovde gde radosti postaše nejasne,
I tudje i druge,
Daleke od razuma,
Daleke od nas.

Siguran sam,
Pomažeš pravednim da pute pronadju,
Otvaraš ponovo skrite vidike,
I mene vodiš na pute daleke,
Najmilu ponovo, opet, da vidim,
Nju najlepšu, dobru, najtoplog srca;
Da opet budemo čarobne, bliske,
Najlepše pesme najdražih duša…
Pa hvala za pravce i dane što dodju.

Siguran sam,
Uvek ćeš biti najlepša zvezda,
Nju samo gledam, onu što čujem,
Onu što volim, u srcu čuvam.
Hvala ti Andjele za sve što činiš,
Hvala na svemu,
A ja to znam.

Darko,
Bgd, 24. jan. 2021.

Saša Milivojev – THE PRINCE OF CONTEMPORARY SERBIAN POETRY

 

Saša Milivojev
Saša Milivojev, January 2021

Photographer: Tarlan Bayramov
Creator and copyright: Saša Milivojev

Saša Milivojev is a famous writer, poet, journalist columnist and political analyst… One of the most read columnists in Serbia, he is the author of five books, and numerous columns published in various daily newspapers. He is the author of the novel „The Boy from the Yellow House“ and of political speeches. His work has been translated into around twenty languages across the world.

Visit website: www.sasamilivojev.com

Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић

ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА

Сви по некада добијемо инспирацију.
Дође време када нам се пише.
Тако се и рађају све наше песме.
Неке мало боље, неке мало више.

Свима се по некад јави клик у глави.
Кад добије жељу да почне да ствара.
Па и ако песма није тако добра.
То не треба никада да те разочара.

Свака песма има свога читаоца.
Једноме се једна свиђа, другом нека друга.
Омиљена песма некоме је лоша.
Немој да те зато обузима туга.

Моје песме настају у првом трамвају.
Тад добијем жељу да најлепше пишем.
Нека одмах засија у светлости дана.
Неке се не роде јер их одмах бришем.

У трамвају путници док по мало дремају.
Мени се у глави идеје родиле.
Оловку у руке па све брже пишем.
Песме из трамваја тако су настале.

© Јасмина Димитријевић

ЗАЈЕДНО

Са нама кроз дане
Са нама кроз ноћи
Делимо осмех људима
Јер једном ће и то проћи.

Кроз тугу и смех
Сузе и срећу
Не остављамо нашу
Породицу највећу.

Јер сви смо ми људи
Води нас срце јунака
А имамо породице
Које се боје мрака.

Уместо светла
Свећа тиња
У загрљају свом
Мама држи ћерку и сина.

Не брините децо
Постоје добри људи
Све док су уз нас
Наша нада се не губи.

С љубављу и вером
Молим све вас
Помозимо овим људима
Јер они верују у нас.

© Даница Димитријевић-Петровић


Трамвај жеља поетске душе илити ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА
– Љубодраг Обрадовић

Како настају песме? Омиљено питање свих новинара, кад узимају интервју од песника, било да је познат, било да је тек закорачио на сањани пут славе, је: Кад пишете песме? Које је доба дана или ноћи, најбоље за Вас? И на ком месту пишете најбоље песме? Настави са читањем “Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић”