Noćni tragovi

Još jedna noć
na licu boru ostavlja
kao vajar se vraća da
završi započet kip,
iskleše još neku liniju
juče zaboravljenu.

Još jedan vrtlog od misli
vuče za sobom sjaj iz oka
u noć koja se stapa sa
tamnim dubinama duše
plačući bez glasa.

Gube se mrvice sakupljene
na stolu tuđih želja
ostavljene za gladne ptice
promrzle od studi i slabe
za let na sunčan jug.

Ističe zadnja kap nadanja
skupljenih u ibrik stari
napukao od vremena i
kruženja od nemila i nedraga
ostala su samo parčad sjećanja.

Još jedna noć
đerdan od sati niže
jutro je sve bliže
novi se radja dan
dok umire neodosanjan san.

( jedna od pesama sa prvog sajta )

Rov

svežina već prohujalih strasti
jošte leži u zemlji kraj mene;
čekaj me pesmo, krvavi, saborče –
od tvog mesa ljubav ću krasti.

kao da je rat i ona hladna polja
zavejana maglom i barutom;
ti me ljubiš, najhladnije ženo –
nebesa, i gola od mene si bolja.

ja ispisujem preko očnih kapaka
pesmu poslednje kapi krvi, znoja;
a ti leti prevarena munjo –
kao da nikad nisi bila moja.

kao hladni dodir tvoga mesa
svežina prohujalih nadražaja;
u najhladnijoj zemlji, moja pesma –
bez tebe ostaje bez sjaja.

Sretna kao baklja

Danas sam sretna poput goruće baklje
Podnila sam žrtvu
Prolila sam suze i utopila neprijatelje
Talent sam zadržala u srcu
onaj koji ne možete vagati na vagi
Vratila sam svoje najmilije na njihovo mjesto
Stavila sam nekoliko lokota kako ih nitko ne bi ozlijedio
danas sam sretna poput goruće baklje
jer je ostalo pet minuta
do velike pobjede.

ФЕДРАРО, Жорж Фејдо – ИДЕМ У ЛОВ – режија Спасоје Ж. Миловановић

У сусрет “ФЕДРАРУ 2021.” подсетићемо Вас на неке драмске представе КУД-а “Вук Караџић” из Треботина, Жабара и Мале Врбнице изведене на предходним манифестацијама. За почетак приказујемо Вам представу “ИДЕМ У ЛОВ” Жоржа Фејдоа у режији Спасоја Ж. Миловановића… На неким извођењима представе, као глумац у резерви наступао сам и ја. Погледајте представу, фотографије и уживајте!


Љубодраг Обрадовић – као инспектор у представи

Настави са читањем “ФЕДРАРО, Жорж Фејдо – ИДЕМ У ЛОВ – режија Спасоје Ж. Миловановић”

ЈА И ЖИВОТ – Живота Трифуновић

 

ЈА И ЖИВОТ

Шта сам уопште ЈА,
и ко сам ЈА?
Одакле сам ЈА?
Како је МЕНИ?
Ја сам нико и ништа.
Једно покретно, сићушно,
живо, човеколико зрнце,
са нешто мало памети,
што тумара,
овим пространствима,
друмовима, шумама,
рекама и морима…
Настави са читањем “ЈА И ЖИВОТ – Живота Трифуновић”

Žena i noć

 

Dok grad spava
prekriven plaštom
neprozirne noći
jedna žena budna
u mrak gleda
čekajuci korak
što neće doći.

Noć sjenke krije
i misli rasute
po tmini lete
u uglu nekom
otkucava sat
otkucajem tihe sjete.

Negdje u daljini
čuje se sove huk
što para noćni muk
poneko svjetlo
na kratko bljesne
neko se sprema na put.

Noć grli ulice
krijući lake korake
jedna žena u tami sjedi
i čeka korak što
pred vrata staje,
čeka…ne prestaje.

Ledena soba
tone u mrak
anđeli su nad gradom
prosuli snova prah
a jedna žena budna sanja
korake sto joj dolaze
u rujna praskozorja.