Песма месеца *ЈУЛ 2021.

Mesec  J U L    2021.

JOŠ JEDAN  DAN 

Nevenka Alispahić

Ovo je dan

kad kiše padaju

iz vedrog neba

kad vjetrovi snažni

biju miran smiraj na zapadu

kad ptice lome krila

kad se gubi na karti smjer.

Ovo je dan

kad zlato gubi sjaj

a dnu se ne vidi kraj

kad se kule ruše

prašina prekrije ulice duše

biseri bjeli crni postaju

na licu tragovi ostaju.

 Ovo je dan

koraka koji idu unazad

kad nada napusti misao

vjera zaspi tvrdim snom

od ljubavi ne ostane

ni jedna sjenka

kad se prijatelji

u noći pogube

a snijeg ne ostavlja tragove.

Ovo je dan

kad se stavlja tačka na i

kad se sve bitke predaju

kad se sam umire

bez prava na kajanje

sva vrata se zatvore

i zvona prevare zazvone.

 

Ovo je dan, još jedan dan.

Proći će, prošao je i onaj juče.

( 2008, danas mi se čini da je bolje nasloviti pjesmu ” Još jedan dan ”  )

 Nevenka Alispahić

У МОМ СЕЛУ КРАЈ МОРАВЕ – Јасмина Димитријевић


У МОМ СЕЛУ КРАЈ МОРАВЕ

У мом селу крај Мораве, трче мили, јањци бели,
Морава их вода хладна, на рођењу запојила;
зелена их ливадица бујном травом отхранила,
па се сада разиграли, сви су сити и весели.

У мом селу крај Мораве, увелико жетве крећу,
позлаћено класје жита у снопове мале пада;
пшеница је закукала и од муке и од јада,
Ој сунашце моје драго, ја, те више видет нећу.

У мом селу крај Мораве, сва весеља крећу сада,
засвирала хармоника, весело се коло плете;
ах да ми је да дoлeтим с` ове друге стране свете,

да у колу поскакујем, баш бих тако била рада;
У мом селу крај Мораве, где сам давно нашла срећу,
из туђине ове пусте, вратити се брзо нећу.

Настави са читањем “У МОМ СЕЛУ КРАЈ МОРАВЕ – Јасмина Димитријевић”

ВОДА – Зора Митровић

ВОДА

Још су Моцарт и Шопен у давна времена покушавали да звуцима клавира
дочарају врцаву игру воде.

Реке, потоци, водопади, мора, океани.

Жуборе, мрморе, гргућу, таласају.

Али, ко може да представи игру воде тако савршено, доли сама природа у
свој својој фантазми стварања.

Настави са читањем “ВОДА – Зора Митровић”

Vezani snovi

 

Sklapah oči bježeći od mraka

tražeći iskru svjetlosti

skrivenu u pepelu zapaljenih

istina. I sanjah…sanjah

zagrljaj što ne pita

oči što govore

dodir koji ne dodiruje

a peče

i sanjah…blag osmjeh

što liječi

kao melem napravjen od

nepristupačnog bilja Olimpa

iz izbe drevnih Bogova.

 

Sklapah oči pred maglama

površnih emocija

slijepih putnika

što lutaju

putem bez putokaza

tražeći zlatni sjaj

prolaznog vremena.

 

I sanjah…na dlanu

pružen kamen vječnosti

sjajan trag

istinitosti

zrno

malo neprimjetno

što dušu je

poput sunčevog sjaja

od hladnih zima

ogrijalo.

 

Ali, san nestaje.

Otvaram oči

mrak ostaje…

Bježati se okovan ne može.

Vezan biti

lancima pletenim

kučinom stvarnosti

sanjar ostaje rob,

zatočenik realnosti.

NEČUJNI TON U PROSTORU – M. Popović

 

Ustajem probuđen koracima reskim pod hladnom mjesečinom
Nezgrapna spodoba prozora bez milosti razvuče me
Preko šiblja, preko vrhova krošnjatih lipa, preko krovova
I ne stignem pitati kako to da se ne čuje tutnjava kotača
Koja me odnosi preko iskrivljenih sjenki vrba obraslih
Bokorom mraka
Pitam li jesam li doista izvan kreveta, ili samo gledam
Onog koji me motri mrtvim očima što spustiše se na pločnik

Настави са читањем “NEČUJNI TON U PROSTORU – M. Popović”

DRUGI PIŠU – KURIR – PESNIČKA SLAVA: Održana tradicionalna kulturna manifestacija u Kruševcu

Foto: Kurir/Ž.M.

ČUDOTVORNA IKONA TROJERUČICA PRESVETE BOGORODICE

DRUGI PIŠU – KURIR – PESNIČKA SLAVA: Održana tradicionalna kulturna manifestacija u Kruševcu

Srbija rade jaksic

Pesnička slava Čudotvorna Ikona Trojeručicа Presvete Bogorodice započeta je sečenjem slavskog kolača u Crkvi Lazarica, a zatim je na letnjoj sceni Kulturno prosvetne zajednice priređen prigodan pesnički program u organizaciji Kulturnog centra Kruševac. Ovogodišnji kolačar bila je Jelena Đorđević, pr KCK, a kolačarstvo za iduću godinu je preuzela Jasmina Milić Banović.

U programu su nastupili pesnici Udruženja pesnika Srbije – Poezija SRB: Ljubodrag Obradović, Miroslav Mića Živanović, Svetlana Đurđević Đurđa, Dejan Petrović Kenac i Gradimir Karajović, kao i mladi pesnici Ana Marjanović i Dimitrije Mikarić. Program je osmislio i vodio dramaturg KCK Nemanja Petronijević.

Настави са читањем “DRUGI PIŠU – KURIR – PESNIČKA SLAVA: Održana tradicionalna kulturna manifestacija u Kruševcu”

O bitku

Čitam Kjerkegora, “Dnevnik zavodnika”

filosofske besmislice.

Podići nagon na nivo umetničkog, pod okriljem samosvesti?

Čitam i svoje dnevnike, kroz slike.

Tu mi smisao izmiče, takođe.

Kritikujući ljudsko u sebi, ipak

izlazim iz bitka.

Čitam i tuđe pesme

kao svoje,

sve prekinute niti

života.

Osećam,

kako je svako od nas

samo na čas,

zaledio

tok

svom zemaljskom prisustvu.

ПЕСНИЧКA СЛАВA – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ 2021.

Песнички програм поводом традиционалне ПЕСНИЧКЕ СЛАВЕ – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ одржан је  25.07.2021. године на летњој сцени КПЗ Крушевац у организацији Културног центра Крушевац. У програму су наступили песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Светлана Ђурђевић, Дејан Петровић Кенац и Градимир Карајовић, као и млади песници Ана Марјановић и Димитрије Микарић, а на крају програма Јелена Ђорђевић је прочитала песму Миће Живановића. Програм је осмислио и водио Немања Петронијевић. Присутне је на почетку програма поздравио Чедомир Милосављевић, руководилац РЈ Културно просветна заједница. Иначе пре самог програма у Цркви Лазарици је пресечен славски колач, а колачар је била Јелена Ђорђевић, а за наредну годину је од ње колач примила Јасмина Милић Бановић. Програму је присуствовала и Марија Цветковић – заменик директора КЦК. Видео је снимио Љубодраг Обрадовић, а слике Градимир Карајовић и Љубодраг Обрадовић.

 

Српски редов пише жени

Драга и мила децо и Милице,
Остави` вас и преко воље моје
и преко нарицања мога
Тешки су дани прохујали преко наших глава

У туђем свету претоварен сам тугом,
што нисам са вама да вас грлим
Дубоко у себи осећам бол и жалост,
далеко од нашег огњишта

Хвала ти што си ми пратила слику,
децу нисам могао да препознам
Како су само лепи,
како су нам порасли, ко из воде
Ту сам слику чекао као два ока,
кад ме мине жеља ја је погледам
Од велика јада сузе потеку саме
То сузе радости груну на очи

Чувај их Милице, не брини за мене
сувише је што ја бринем
Нека бар нешто вредно остане од мене
ако се не вратим, чувај их

Милану реци да има да расте,
учи се и да слуша мајку,
а мене нека се сећа
А Јелена нема чега ни да се сећа
мала је одвише била када отидо у ову муку

И ти ме не заборављај, надај се и чекај ме
Та твоја нада ми је можда једини спас

Децу љуби, тебе грли твој…