Драга и мила децо и Милице,
Остави` вас и преко воље моје
и преко нарицања мога
Тешки су дани прохујали преко наших глава
У туђем свету претоварен сам тугом,
што нисам са вама да вас грлим
Дубоко у себи осећам бол и жалост,
далеко од нашег огњишта
Хвала ти што си ми пратила слику,
децу нисам могао да препознам
Како су само лепи,
како су нам порасли, ко из воде
Ту сам слику чекао као два ока,
кад ме мине жеља ја је погледам
Од велика јада сузе потеку саме
То сузе радости груну на очи
Чувај их Милице, не брини за мене
сувише је што ја бринем
Нека бар нешто вредно остане од мене
ако се не вратим, чувај их
Милану реци да има да расте,
учи се и да слуша мајку,
а мене нека се сећа
А Јелена нема чега ни да се сећа
мала је одвише била када отидо у ову муку
И ти ме не заборављај, надај се и чекај ме
Та твоја нада ми је можда једини спас
Децу љуби, тебе грли твој…
Umjetnost ili nauka
Život šta je, pitali su se mnogi,
kad počinje, koliko traje
zašto ide onuda kuda ide
je li početak rođenje ili poče prije
je li smrt kraj ili završeno nije.
Apstrakcija, iluzija ili realnost,
refleksija svjetla u prizmi postojanja,
odraz tame u vodama okeana,
dubina beskraja ili puka banalnost,
bojim se, još niko otkrio nije.
I sve se spoznaje na istoj tački sreću
istom se stazom kroz vrijeme penjući
da li je stećak ili runski kamen
da li mezarje ili mermerje , svejedno je,
čini se da je najviše što se doznalo.
Život šta je, kadar ili cio film
riječ jedna ili roman u više tomova,
stih od dva tri reda ili dugačka poema,
ko je stigao u otkrovenju dalje
filozof, teolog, arheolog ili ludi poeta.
Je li Život istina, ili puka laž
igrokaz krpenih lutki što pokreću konci,
gracizan pokret primabalerine ili
klavirski raspored crno-bijelih dirki
aritmetika ili analiza koja se nikad ne završava.
Sve i ništa, ništa i sve,
procjep u kojem ništa postaje nešto,
igra pitanja i odgovara bez roka trajanja,
smisao koja beskompromisno traži
svjetleći fenjer čiji fitilj pali promisao.
Apatrid
Ne tako davno, putovao sam vozom za Hamburg
Preko Praga, Varšave i Berlina
Na peronu me majka pitala:
“Putovao si Transsibirskom rutom?”
U sebi, nisam se mrdnuo sa mesta.
Ne tako davno, nisam se pomerao sa svog „Mesta moći“
nedeljama.
Bio sam svugde, obišao svet
silazio u Had i iznova vaskrsavao, nebrojeno puta.
Dok nisam uvideo besmislenost te igre i ostao u Sebi.
Ne tako davno (možda je to bilo i danas, nešto ranije?)
Prestao sam koristiti utlevel, pasoš i putovnicu
Razumeo sam govor ptica, reke i lišća u krošnjama stabala.
Misli, sebe celog, mogao sam premeštati na različite meridijane
po želji.
Prestao sam razmišljati o Putu.
Iako, On se događa kroz celo moje zemaljsko prisustvo.
Samo sam ja prestao beležiti detalje,
i obraćati pažnju na saputnike.
Нове књиге: ПОГЛЕДИ – Анђела и Гордана Павловић
Недавно је из штампе изашла књига ПОГЛЕДИ, аутора Гордане и Анђеле Павловић. Представљамо Вам је!
Настави са читањем “Нове књиге: ПОГЛЕДИ – Анђела и Гордана Павловић”
DRUGI PIŠU – KURIR – VEČE POEZIJE, HUMORA I SATIRE: Predstavljen 16. broj časopisa PoezijaSRB u Kruševcu
Foto: Kurir/Ž.M. – PoezijaSRB – osnovano 2012.
VEČE POEZIJE, HUMORA I SATIRE: Predstavljen 16. broj časopisa PoezijaSRB u Kruševcu
Srbija
Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRb, sa sedištem u Kruševcu, predstavilo je 16. broj svog časopisa za poeziju PoezijaSRB na Letnjoj pozornici Kulturno prosvetne zajednice (sada Kulturnog centra Kruševac). Promociju su vodili i osmislili: Ljubodrag Obradović, Svetlana Đurđević i Saša Miletić.
U Večeri poezije, humora i satire nastupili su pesnici, humoristi, satiričari i novinari: Jelena Đorđević, Jovana Marković, Dragiša Pavlović Rasinski, Dragan Matejić, Bata Kostadinov, Dejan Ristić, Saša Miletić, Milan Marković Laka, Slađana Bundalo, Anta Džamić, Lidija Bjelica, Ljiljana Tamburić, Bogdan Jevtić, Miloš Ristić, Aleksandar Drndarević Singer, Živojin Manojlović, Mirko Stojadinović, Zora Mitrović, Vesna Lazarević, Svetlana Đurđević, Ljubodrag Obradović, Gradimir Karajović i Rade Biočanin.
Ovo udruženje je osnovano 2012, na inicijativu Ljubodraga Obradovića, sadašnjeg predsednika, broji stotinak članova i u toku godine organizuje brojne aktivnosti. U vreme epidemije korona virusa objavljivali su na svom sajtu pesme i druge knjižeevne forme, u prvom redu aforizme, i sproveli konkurs “Ljubav i vino – večita inspiracija”, koji je odlično prihvaćen na društvenim mrežama. U ovoj godini će imati 15-ak večeri poezije, humora i satire i druge aktivnosti.
Zanimljivo je istaći da je aktivan član ovog udruženja i Vesna Lazarević, bivša zamenica gradonačelnice Kruševca a sadašnja direktorka AD “Kruševac put”.
DRUGI PIŠU – GRAD – Predstavljen novi broj časopisa PoezijaSRB – Veče poezije, humora i satire
Postavljeno: 20.07.2021 – GRAD Kruševac
Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB, sa sedištem u Kruševcu, predstavilo je 16. broj Časopisa za poeziju PoezijaSRB. Promociju su vodili i osmislili: Ljubodrag Obradović, Svetlana Đurđević i Saša Miletić, a održana je na letnjoj pozornici nekadašnje Kulturno prosvetne zajednice
U Večeri poezije, humora i satire nastupili su: pesnici, humoristi, satiričari i novinari: Jelena Đorđević, Jovana Marković, Dragiša Pavlović Rasinski, Dragan Matejić, Bata Kostadinov, Dejan Ristić, Saša Miletić, Milan Marković Laka, Slađana Bundalo, Anta Džamić, Lidija Bjelica, Ljiljana Tamburić, Bogdan Jevtić, Miloš Ristić, Aleksandar Drndarević Singer, Živojin Manojlović, Mirko Stojadinović, Zora Mitrović, Vesna Lazarević, Svetlana Đurđević, Ljubodrag Obradović, Gradimir Karajović i Rade Biočanin.
Ovo udruženje je osnovano 2012, na inicijativu Ljubodraga Obradovića, sadašnjeg predsednika, broji stotinak članova, a tokom godine organizuje brojne aktivnosti.
KAIZEN Emotikon
Čekam da mi saspeš, sve
u lice, kako i dolikuje.
Sve radosti i patnje, i poneku mudrost.
Kao kafu za poneti
mada, šta će mi sve to?
U izobilju je toga i kod mene.
Ponajviše treša, kog nisam ja i nije od mene
karmom mi udeljeno.
Niče pojačao suludom izjavom:
Amor Fati – Prigrlite sudbinu!?
Koji narativ izgubljene celine..?
To, večito grljenje nečega što uporno izbegavate?
Danas razmišljam samo o grlatim i slepim prirubnicama.
Tako nalaže KAIZEN.
Emotikonima popunjavam praznine
potpunog života,
jedne izgubljene prestonice.
Okamova oštrica
Da se povredimo, međusobno
nemoguće je.
Već smo utrnuli iznutra, na nadražaje.
Sveta.
Ideja.
Ostao je izbor
najjednostavniji moguć
pod uslovima trajanja
bez Ajnštajnovih uticaja na prostor i vreme
bez Hajzenbergovog principa neodređenosti.
Bez polova planetarnih, magnetnih, ma kakvih.
Jednostavno je najbolje ali, kako znati da nam se događa?
Desiće se samo od sebe, kao i sve ostalo do sada što pamtimo.
To, što smo zajedno odavno odsanjali i pre ove večnosti
u koju uranjamo.
Još jedan dan na Itaki
U smiraje neke, samo more čujem
u daljini
bubanj
što odzvanja u ritmu veslača, Karaka galije
Nemir tad osetim što mami dubinama znanim…
(gde odbačene, počivaju Scila i Haribda)
Dal’ na moru il’ bitkama nekim, radost izgubih?
U smiraje neke, kad već Sunca nije
pojave se mirisi i zvuci, i toplote bljesak
talasi o hridi što se lome
(to Posejdon sa Olimpa, u pučine bezdan skače
praveć pri tom gromoglasam tresak?)
gazeć’ vlažan pesak shvatam, da Itaka, isto tako tone.
Sad, da mene nema i nas da nije
sve bi bilo isto, držim.
Za godina tristo, ili milenije…?
Prebrzo se s’mora vratih, vučen Itakinom srži!
Ili, bolje da sam tada na pučini ost’o, da l’ bi sve bilo isto?
Želeo je Odisej biti, od života brži
svetost, slava sve što se zasluži
kao Sparte onih, s Termopila, tristo…
ŠTA JE ŽIVOT?
Pisci koji se smatraju velikim, pa samim tim i preodgovornim za svako novo delo, proveli bi dane ispisujući ovu priču. Reč mora biti precizno odabrana, ritmika i smisao rečenice, takođe. Dobro je što ovim nisam opterećena uopšte. Otkucaću jedan događaj najjednostavnije, upravo onako kako se odvijao. Dakle, rekla je: “Šta je život? Od mladosti nisam videla dva, nekada nerazdvojna, druga. Kako je jučerašnji susret sa jednim od njih bio neverovatno iznenadan, osetilaa saam potrebu da skočim od sreće, zagrlim ga i zapevam našu staru. Znam da je i on poželeo isto. Oči su mu sjale kao munja noću. Međutim, nismo mogli zato što je mesto događaja bio dom onog drugog koga ni on godinama nije sreo a sada smo se pronašli jer je zdrav od srca umro.”