У Египту, у дичном Мисиру,
пре нове ере у трећем веку,
живео цар Птоломеј Фила-делф
и имао је библиотеку.
На папирусу и пергаменту,
књииге беху у времена стара,
„Ал` колика је њихова вредност“?
Упита цар библиотекара.
„Збирка је то од милион књига,
и збиља је неизмерно вредна,
ал` у односу на „Стари Завет“,
е па вреднија је ова једна”.
Цару не бејаше све то мило,
па људима нареди да крену,
да „Стари Завет“ они пронађу
па макар по било коју цену.
Иако су по природи тврди,
Јевреји је предадоше лако,
са циљем да дође до свих људи,
са циљем да је прочита свако.
Књига је та на старом јеврејском,
па није баш разумљива свима,
цар је желео да се преведе
ал` би проблем с преводиоцима.
Када он преводиоце нађе,
седамдест их је ту засело,
и радили су сви врло вредно,
да би се ово дело превело.
Одабран бејаше и Симеон,
и цар га међу друге уведе,
да Стари Завет, Светога Писма,
што пре на грчки језик преведе.
За превод му предадоше део,
из пророчанства Исаије,
„да ће девојка да роди сина“,
а он у то веровао није.
Стога је узео оштар ножић,
да реч „девојка“ њиме избрише,
и онде онда уместо тога,
да „млада жена“ лепо напише.
Тада се њему јави Анђео:
„Не бриши то и тај текст не квари,
то је пророчанство Исаије,
које ће да се тако оствари“.
Симеон прихвати да преводи,
према пророчанству Исаије,
прихватио је налог Анђела,
ал` и даље веровао није.
Чувши Анђео за Симеона,
да тврдоглав је у знатној мери,
рече му како ће да поживи,
све док се у то сам не увери.
Египат је векове спојио,
мину генерација – велик број,
и цар се давно упокојио,
само Симеон живи живот свој.
Симеон времешни старац поста,
јер прођоше безмало три века,
али са вером у Бога оста,
да оно пророчанство дочека.
У цркви постојала три места,
када се молило ил` славило,
за мушкарце, жене и девојке,
такво је за то било правило.
А када Марија роди Христа,
и четрдесет дана кад прође,
тада Марија Дева Пречиста,
са сином својим у цркву дође.
И стаде на место за девојке,
јер јој то свештеник тако рече
а свештеник беше Захарија,
главом отац Јована Претече.
Симеона Свети Дух доведе,
али нешто не беше у реду,
на месту црквеном за девојке,
неко већ тамо држаше бебу.
Тада је он по рамену дирну,
пожелевши да је опомене,
а она се истога тренутка,
са бебом према њему окрене.
Симеон тада познаде Христа,
и мајку што га на руци држи,
па узе да га прихвати радо,
и обе своје руке испружи.
И сада када Бога он прими,
и са Богом се тако сусрете,
уверио се у пророчанство
и из уста му одмах излете:
„Ја молим Господа Бога,
отпусти ме слугу Твога,
јер видеше очи моје
Господе, спасење Твоје“.
Како се Симеон уверио,
као што у пророчанству стоји,
спремно чекаше час тај да умре
и сутрадан се он упокоји.
Присутна беше и Света Ана,
све то видеше и њене очи,
и да дође чекани Месија
свету разгласи и посведочи.
А сви Хришћани славе Сретење,
дан када се Бог с људима срео,
а Симеон поста Богопримац,
јер је Бога примио и хтео.
Светог Симеона Богопримца,
прослављамо један дан касније,
а то зашто славимо Сретење,
па требало би да је јасније.
