ПРОСУО САМ ФЛАШУ ВИНА – Соња Кнежевић

ПРОСУО САМ ФЛАШУ ВИНА

Просуо сам флашу вина.
Из флаше је потекла поезија.
Исклизнула ми је из руке омиљена кристална чаша.
Сећам се ко ми је ставио први пут међу прсте,
Њен лом је одјекнуо као заборављено чело филхармонијског оркестра.
Сам за крај.
Леђа су ме заболела док сам покушавао да извучем сломљено стакло испод
фотеље.
Чврсто сам стегао крвави табан.
На паркету су се измешала два црвенила моје суштине.
Крв је нешто гушћа.
Просуо сам флашу вина.
Из флаше је потекла поезија.
И ја , онако крвав, пожелех да певам.
Обрисаће се крв и сломљено стакло.
Уз остатак вина треба да се смеје.
Неко се смејао гајећи га.
Неко се смејао док је брао грожђе.
Док је сипао у тамне флаше.
Ти си се смејао када си га послао мени…
Па смејаћу се и ја док у њему будем уживао.
Дођавола и табани и леђа,
зарашће ране и исправићу се поново.
Дођавола јучерашња сахрана на којој сам морао
за сваки гутљај
по један да пролијем црној земљи.
Пријатељу мој, јуче смо се опили заједно из исте флаше…
Плакао сам док су сузе натапале прекопану земљу.
Просуо сам флашу вина.
Из флаше је потекла поезија.
Данас ћу се опити сам и уживати у сваком гутљају.
Данас се просипа за живе.

Ето ти, пријатељу, и кристална чаша коју си ми дао
и мало моје крви измешане са вином за срећан пут.
Ја остајем да певам у твоје име међу људима.
Говорио си да треба певати уз пуну чашу.
Чаша је пуна само док је и душа.
Хвала ти на последњој заједничкој боци,
знао си шта ће ми требати.
Живели! Срећан пут!
Поезија из флаше ми пева уместо тебе.
Образи су ми влажни…
Сачувај ми место поред анђела.
Можда горе вино није разуђено сузама…

Настави са читањем “ПРОСУО САМ ФЛАШУ ВИНА – Соња Кнежевић”