Добродошли!
МОЛБА
Раширите осмехе, ви скромни без мржње,
ви који немате ништа осим шеталишта,
кроз вас што теку реке правде,
ви који се пењете тужни уз живота скалинаде.
Певајте, обични тихи, племенити,
ви који носите небо у себи,
ви паметни, знањем стамени,
ви чије снове грле стихови, нежни рањени.
ОДЛАЗАК
Нисмо се упознали, ми смо се радосно знали, из једног смо дјетињства искорачили. Циљеве које ће нам постављати младост најљепша су чуђења додељена као дар. Маштали смо увјерени да је недохватљиво само нама понуђено, откривали лагарије, заиграни највише смо вјеровали. На жалост отишао је једног недолаза. Несрећа у којој је Аљоша Буха бас гитариста групе ЦРВЕНА ЈАБУКА изгубио свој живот који је требао бити романса стављена је нагло тачка . У генерацији ће остати запажено лијеп као лирика којој се враћамо. Често у мислима путујем истрошеним годинама које су нас спајале. Обећање дато себи да ћу се враћати у далеко велико мој је дуг. Размишљам има ли апсурднијег одласка са сцене живота од судара који се није могао избjећи? Да ли је у бистром уму било предосјећања да ће задње концертно путовање бити његово посљедње давање? Ако јесте, зашто је са осмјехом кренуо тамо далеко да се у тајну претвори. Постоје људи који се морају вољети, све друго би било груби недостатак смисла. Живот плаши трајањем, он се није стигао плашити. Трагиком се изнио до вјечитог.
RUŽA U SNEGU
Stojim ispred žbuna u kasnome cvatu
divim se lepoti što nam jutru pruža
toj glavici lepoj na zelenom vratu,
sneno u me gleda okasnela ruža.
Na promrzlom grmu ostala je sama
sve drugarke njene uvele su davno
ona trpi usud k`o udova dama
u hladnoći živi ono doba slavno.
Zeleno joj lišće ko proleće da je,
kroz latice njene kao krv da teče,
a opojni miris svom silinom traje
nevidljivo struji kroz prohladno veče.
Beli sneg je skrio rumenilo lati
zbog ruže u snegu, nadvlada me tuga
gledala sam u nju kada poče cvati,
bolujemo skupa, ja i cvetna druga.
Hoće li još noćas izdržati mila,
ili će ti studi ubiti lepotu
nad sudbinom tvojom raširiću krila
mnogo tvoga ima i u mom životu.
Ne predaj se ružo ovoj teškoj studi
dok u tebe gledam proleću se nadam
hoću da te sada privijem na grudi
pa da s tobom cvetam, il` s tobom da stradam.
AUTOR
JASMINA DIMITRIJEVIĆ, SRBIJA
16.01.2022.
У амфитеатру цркве Лазарице, 22.06.2022. године у 19:00 часова одржана је промоција књиге РУЖА У СНЕГУ Јасмине Димитријевић. Уз поменуту књигу представљене су бројној публици и прва њена књига ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА (коју је објавила заједно са својом ћерком Даницом Димитријевић Петровић у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ) и књига за децу ДИВЉАКУША. На промоцији, коју је осмислила Јасмина Димитријевић говорили су Мирко Стојадиновић и Даница Димитријевић, за музички део био је задужен Бата Петровић, а фотографије и видео је снимио Градимир Карајовић.
Настави са читањем “Промоције књига – РУЖА У СНЕГУ – Јасмина Димитријевић”
У цркви Лазарици је 01.07.2022. године одржана је трећа по реду промоција књиге Миљка Шљивића ЖИВОТ У ВЕРИ. У реализацији промоције су учествовали: старешина Цркве Лазарице Жељко Марковић, Љубодраг Обрадовић у име издавача књиге Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ, рецензенти: Мати Теодора Спасојевић и отац Сергије Радивојевић, Марија Шљивић Радмновић, унук Богдан Радмановић, унука Лена Радмановић и аутор Миљко Шљивић. За музички тренутак био је задужен хор Манастира Велуће.
ЖИВОТ
Ако си рођен човек да будеш,
онда се труди па човек буди,
ал` човек биће, знајте то људи,
једино онај што Бога љуби.
Живот проживи кʼо што Бог рече,
моли се јутром и свако вече,
и мирно живот нека ти тече,
ништа од Бога, знај, нема прече.
Настави са читањем “ЖИВОТ У ВЕРИ – Промоција књиге Миљка Шљивића”
neće izblijedjeti tvoja sjena ni s desne
ni s lijeve strane. to će žuboriti
krugovlje kao da uvijek ponovno
traži identitet svojega ja
Трећа промоција поменуте књиге! ДОЂИТЕ!
Ноћ! По тамном небу поницале звезде.
Зарудиле тихо бескрајне и нежне.
Траже згодно место, да се ту угнезде
као јато птица, ноћи ледне, снежне.
У небеском пламу месечине сјајне
заиграла срца игру која слама
безнадежни отпор једне мале тајне,
дах обзорја туге ког напушта тама.
Трен слутње најлепше умину,а потом
одјекнуше нежне анђеоске трубе.
Целивани грехом и лепшом лепотом
постали смо, они који силно љубе.
Време брзо хуји, мисли стално лете
пролећу скривеном велом заборава,
па постадох нејак, као мало дете
што немирним санком ноћцу обиграва.
Прве слутње своје преточих у снове,
стрепећи да немир у очима сненим
буде пој прошлости што те себи зове.
Сва надања моја чини бесмисленим.
Једне тихе ноћи одбљесци далеки
у очима твојим, фењерима туге,
засјаше, к’о сунце кад подари меким
облацима задње издисаје дуге.
Пропупало воће са најлепших грана.
К’о мирис бехара чежња твоја неста
и никада више за пролећа рана
у рањеном срцу неће бити места.
ДОЛАЗИШТЕ
РЕСЕТ ДУШЕ
Човек који се радовао ветру,
излазио би вани када дува, говорио је неразумљиво.
После сам га виђао, искључиво кад киша пада.
Једном га упитах,
зашто не излази кад ветар дува?
Неће да ме однесе, рече,
а зашто излазиш кад киша пада?
Спира муку моју.
Добро па колико је имаш ?
ВИШЕ НЕГО КИШЕ.
НОВИ ПОЧЕТАК
Пролеће је и ове 2022. године,
указало на места вечитих сусретања,
где љубав у радост упире срцем.
Неко ће овог зеленог тромесечја написати прве стихове,
доживети радост тренутка,
неко запловити у надањима.
Док по аулама дечачких одрастања, обесни воде ратове,
кројећи дешавања супротна разуму,
љубав корача усправна, на другом крају планете,
тамо где је свако бар помало део нечије среће.
Безумља ће увек славити понижења,
а пролећа радовати љубав ,
да би све наједном поново стало,
због непогрешиво новог почетка.
Настави са читањем “ДОЛАЗИШТЕ – Андреја Ђ. Врањеш”
Настави са читањем “Промоција књиге ПЛОД – Нада Милосављевић Кети”
