Промоције књига – РУЖА У СНЕГУ – Јасмина Димитријевић

Rating: 10.00/10. From 1 vote.
Please wait…

RUŽA U SNEGU

Stojim ispred žbuna u kasnome cvatu
divim se lepoti što nam jutru pruža
toj glavici lepoj na zelenom vratu,
sneno u me gleda okasnela ruža.

Na promrzlom grmu ostala je sama
sve drugarke njene uvele su davno
ona trpi usud k`o udova dama
u hladnoći živi ono doba slavno.

Zeleno joj lišće ko proleće da je,
kroz latice njene kao krv da teče,
a opojni miris svom silinom traje
nevidljivo struji kroz prohladno veče.

Beli sneg je skrio rumenilo lati
zbog ruže u snegu, nadvlada me tuga
gledala sam u nju kada poče cvati,
bolujemo skupa, ja i cvetna druga.

Hoće li još noćas izdržati mila,
ili će ti studi ubiti lepotu
nad sudbinom tvojom raširiću krila
mnogo tvoga ima i u mom životu.

Ne predaj se ružo ovoj teškoj studi
dok u tebe gledam proleću se nadam
hoću da te sada privijem na grudi
pa da s tobom cvetam, il` s tobom da stradam.

AUTOR
JASMINA DIMITRIJEVIĆ, SRBIJA
16.01.2022.

У амфитеатру цркве Лазарице, 22.06.2022. године у 19:00 часова одржана је промоција књиге РУЖА У СНЕГУ Јасмине Димитријевић. Уз поменуту књигу представљене су бројној публици и прва њена књига ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА (коју је објавила заједно са својом ћерком Даницом Димитријевић Петровић у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ) и књига за децу ДИВЉАКУША. На промоцији, коју је осмислила Јасмина Димитријевић говорили су Мирко Стојадиновић и Даница Димитријевић, за музички део био је задужен Бата Петровић, а фотографије и видео је снимио Градимир Карајовић.


ЈЕСЕЊЕ РУЖЕ

Потиштена идем низ гробљанску стазу,
споменике гледам с пуно разних слика
смеше ми се сетно у свом игроказу
препознајем обрис, знаног, драгог  лика.

С једне црне плоче смеши ми се деда
као да је хтео и сад да ме теши
са осмехом драгим, као некад гледа
из овалног рама драги лик се смеши.

Одмах ту уз њега нова туга спава,
очи моје мајке као да ме прате
јесул ово снови ил` сурова јава;

у очима њеним две се сузе злате.
Јесење сам руже ређала по плочи,
уз јецаје тихе бришућ мајци очи.


ZAŠTO RUŽE U SNEGU

Proticao život kroz vreme i ja sa njim, a moglo bi se reći i ja sam njegovim ritmom tekla u znanom pravcu. Smenjivala su se leta i zime, ruže su cvale i venule i u meni radost i tugu budile. Donosile su ruže radost kad sam ih gledala kako se u pupoljku ulepšavaju i kada sam ih rascvetale primala od voljene osobe, a tugu kad sam ih u vazi mrtve gledala.

I jedne rane zime videla sam ružu koja je bila poput mene, videla sam svoju sestru po svemu, po patnji i po radosti. Rani mraz popario je sve njene drugarice, prvi sneg sledio je njene latice a ona se ne da… Iste smo nas dve, pomislih tada . Pržilo nas je sunce, kiše nas mile, vetri povijali, snegovi nas okivali, a mi opstajemo. Stojimo uspravne i opstajemo, listamo i blistamo novom snagom, novom lepotom i novim sjajem. Vetrovi su nas katkad povijali do zemlje, grube ruke su nas dodirivale, a ruža i ja uspravno stojimo, vazda na oko bezbrižne i gorde. A kada bi kakva bezdušna sila uspela da nas povredi, nas dve smo poput Feniksa bujale u novom proleću, sa većom željom da opstanemo i da lepotom zavaravamo okolinu.

Nek misle da smo neuništive, nek shvate da se upornost isplati i da samo izdržljivi opstaju. I kada bi svi pomislili da smo poklekle, podizale smo glave ka suncu i branile se lepotom jače nego ikada, ona lepotom boja i mirisa, a ja skladom stihova. Davno sam u nekoj pesmi pročitala stih: “Ruža kada vene , trnjem se brani samo.” I to mi otvori oči i pokaza nove vidike.

Onom ko bude površno čitao pesme ove zbirki pod simboličnim nazivom Ruže u snegu, prva misao će biti da pevam o životu neke ruže, a ko će to znati, možda i jesu pesme o ruži, a možda su o mom životu na sve naviknutom. Proticao život, svašta me doticalo, a ja vazda nasmejana i za pesmu spremna. Znam i sa sigurnošću mogu da tvrdim da ću živeti, a možda i otići u večnost poput moje ruže u snegu. Jedino znam da se predata neću, pisaću pesme o meni i o njoj, dok novo ledeno doba ne pošalje na
nas dve studeni koje  ce biti jače od onog stvarnog ledenog doba za koje kazuju knjige da je zatrlo sve što je zemljom hodalo, cvetalo i disalo, samo su dve ruže opstale u snegu.

© Jasmina Dimitrijević

 

 

(Прочитано: 24 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 290.654 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

4 мишљења на „Промоције књига – РУЖА У СНЕГУ – Јасмина Димитријевић“

  1. No votes yet.
    Please wait...

    Hvala Ljubo od srca na objavi.zahvaljujem se od srca i malom broju kolega po peru iz poezije srb koji me podrzavaju i dosli su i uvelicali moju promociju.zahvalnost je moja velika i prema kolegi iz Aleksinca Draganu Pavloviću i ostalim.
    gostima.
    Posebno cu da izdvojim Gradu Karajovica koji svaku moju promociju proprati i snimi.

  2. No votes yet.
    Please wait...

    I da ne zaboravim da spomenem da je ova promocija uradjena uz blagoslov vladike i svestenstva crkve Lazarice i čast mi je da je crkveni hor kroz pesmu otvorio veče.

  3. No votes yet.
    Please wait...

    Sve čestitke Jasmina, a da u godinama koje dolaze objavite još puno novih naslova.

    https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif
    https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif

    1. No votes yet.
      Please wait...

      Hvala od srca poštovani kolega na lepim zeljama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif