Промоција Часописа ПоезијаСРБ број 19.


Промоција часописа ПоезијаСРБ број 19. – АУДИО

У Биоскопу Крушевац, Културног центра Крушевац, Удружење песника Србије ПоезијаСРБ одржало је промоцију часописа ПоезијаСРБ број 19. и то 21. 1.2023. године у 13:00 часова. Водитељи програма били су Данијела Јевремовић и Љубодраг Обрадовић. У промоцији су учествоватли присутни аутори: Данијела Јевремовић, Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић, Даница Рајковић, Даница Гвозденовић, Мирослава Смиљанић, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Михајло Ћирковић, Милосав Ђукић Ћука, Првослав Пендић Пенда, Слађана Бундало, Љиљана Тамбурић, Горан Минић, Миломир Терзић, Снежана Поповић, Слободан Ценц, Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Живорад Милановић Маки, Шапоњић Љубиша… У Музичком делу програма наступили су: Сања Ивановић, Љубиша Боровац Боки, Дејан Живковић и Градимир Карајовић. Програм је тонски урадио Марко Вишњић из КЦК, а видео сам снимио ја. Слике сам дадавао у два наврата. /Љубодраг Обрадовић/

Промоција часописа ПоезијаСРБ Број 19. – ВИДЕО

ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ СТИХОВА И РИМЕ, ЕСЕЈА ПРИЧА И ПРИКАЗА, АФОРИЗАМА, УЈЕДНО ЛЕПЕ ПИСАНЕ РЕЧИ

Radost

Vesti predivne što dan mi poprave
jutra vesela mi postaju
šapat svile zvona otvore
dani sreće nebeske.

Jutarnji zov ptice sa grane
radost mi donosi u kuću
zora što svanula je meni
anđeoskim glasom mi kazuje.

Srecni komad odece
majka što mi dade
puteve moje miluje
radostan sam dana ovog.

Jutro pored reke
što mi sunce šalje
pesmu veselu pevuši
glasovi od svile.

Želja je mnogo za ovim stolom
harfa što je covek noćni svira
veseli mi dane lude
budi me iz sna.

Autor : Veselin Mandarin

Слађана Бундало – Закон љубави


Закон љубави

Било је кишно вече
И све је подсећало
На давни растанак
Кад си ми био први
Кад сам ти била прва
У углу ока понекад
Засветлуца суза
Као сунца мрва…
У души неко чудно
Плаветнило
Налик узбурканом мору
Као кад читаш молитву
И призиваш Бога пред зору
Љубав има
неку чудну путању
Полази од срца
И ту се враћа
Али са пуно рана
И ожиљака
Све се згуснуло
У немо очајање
Љубав је несхватљиво
чудо…
Она нема ограничено
Трајање

Настави са читањем “Слађана Бундало – Закон љубави”

OTKUD BAŠ TI?

OTKUD BAŠ TI?  – Vesna Stojković
Otkud baš ti u snove da mi dođeš?
Obasjaš mesečinom moje noći tamne.
Kroz misli mi k’o brza reka prođeš.
I probudiš u meni nemire davne.
Otkud baš ti u snove da mi dođeš?
Otkud baš ti na mladost da me setiš?
Dodirneš mi srce kako samo ti možeš.
Kao ptica selica na prozor mi sletiš.
A onda bez traga nestaneš i odeš.
Otkud baš ti na mladost da me setiš?
Otkud baš ti u život moj da svratiš?
Sada kad sam na izmaku snage…
Iz prošlosti da mi stari dug naplatiš.
Iz pepela da oživiš uspomene drage.
Otkud baš ti u život moj da svratiš?
Otkud baš ti da se preda mnom stvoriš?
Gledam te, u glavi mi je konfuzija.
Jesi li došao da mi stare rane otvoriš?
A onda opet da nestaneš kao iluzija…
Otkud baš ti da se preda mnom stvoriš?
Vesna Stojković

Слађана Бундало – Ликовни део конкурса ЉУБАВ И ВИНО

С ЊОМ – Живојин Манојловић


С ЊОМ

Утањам у међу
Раскошних  груди
Кидам црни грудњак
Љубим једну па другу
Малинасто руменило  луди…..
Њене груди…

Прсти клизе
Зноје се
Подрхтавају у грчу облине бедара
Где је траг чипкастог веша
Остао на њима.
Мушкост
Бутине чврсте
Пролаз до страсти
Набујали сокове сласти

Уздаси
Неприметно орошена кожа
Капи пожуде
Спајају  до врхунца
Обострану жељу.
Коса проасута по јастуку,
Грудима
Замршена прстима
Екстаза.
Клонемо у загрљај.
Настави са читањем “С ЊОМ – Живојин Манојловић”

SINU

Gledaj sine pritisla nas tmina,

crni đavo podlo se kikoće;

misli zlotvor sveto pravo ima,

da poseče naše rodno voće.

 

Kradu teško stečenu nam muku,

tama nudi crne skute njene;

da ljubimo sad krvniku ruku,

kao kumu na sveto krštenje.

 

Svetom zemljom sad gamižu guje,

stežu omču oko našeg vrata;

hoće tama dušu da nam truje,

da brat opet udari na brata.

 

Skini Bože sa naroda breme,

svetom zemljom Ti božure sadi;

uništi im đavolovo seme,

da izniknu svud božuri mladi.

 

Zato sine ljubi bližnjeg svoga,

krv predaka tvojom krvlju teče;

slavi slavu, poštuj svoga Boga,

jer od Srbstva nemaš ništa preče.

 

autor

Jovica N. Đorđević

 

 

 

КРЧМАРИЦА

Вино точи крчмарица млада,
румен` вино к`о усташца њена;
и сећа се родних винограда,
што осташе само успомена.

Отишла је из свог родног села,
оставила стадо и шљивике;
винограде, мобе и посела,
ал јој срце остало код дике.

Док је грожђе са чокота секла,
њен вољени с корпом на рамену;
погледом је својим га опекла,
заљуби се он у њу румену.

Просуло се грожђе са рамена,
гњечише га обнажених тела;
она једра, млада, још зелена,
рахатлуком опити се хтела.

Док јој медна љубио је уста,
подари му два рубин пуцета;
расу јој се црна коса густа,
родила му два дивна детета.

Ал` се деси опет брат на брата,
виногради останули пусти;
дика јој се неврати из рата,
морала је село да напусти.

Пијанцима сада вино точи,
да би чеда одгајила своја;
сузе рони, кришом брише очи,
никад више дике, нит спокоја.

Никад више грожђе неће брати,
никад ни с ким више правит вино;
крчмарицу бол и туга прати,
млад се дика у небеса вино.

Бранко Мијатовић
Категорија Одрасли песници

KAD LJUBAV ZAMIRIŠE – Jelka Knežević

 

KAD LJUBAV ZAMIRIŠE

Sve miriše na ljubav,
i ova noć što polako
bliži se kraju
umorna od čekanja,
od dodira, od nespavanja.

Miriše na ljubav
zamršena kosa,
telo, orošeno znojem
i mi, spremni na još ljubavi.
A želja kao planina.
Dodir tela o telo.
Prsti bez kapi krvi,
pobeleli od stiska,
zaranjaju nokte
u telo prekoputa sebe,
snažno, duboko,
dok ne zaboli.

Sve miriše na ljubav,
i ovo malo ponosa
što klizi niz postelju,
bez stida…

Valjaju se po jastucima želje.
Ona, što je bila poslednja,
sad je prva.
Kočnice otkazale.

Rekli smo zbogom stidu.
Noć je opasna, mami,
skida sve sa sebe.
Ostajemo goli,
noć, ti i ja.

Vide nam se samo duše,
a duše nam čiste
kao izvor obložen kamenjem
na kom se usna topi,
na kom se telo ugiba,
na kom unutrašnjost drhti
od naših usklađenih pokreta.

Настави са читањем “KAD LJUBAV ZAMIRIŠE – Jelka Knežević”

PRVA LJUBAV – Veselin Mandarin

PRVA LJUBAV

Imamo je svi, a nema je niko,
Želeli smo tada, sad je ne želi niko.
Nije ljubav prva zabranjeni cvet,
A niko je ne želi, kao nekad pre.

Sta je to ljubav, naučila nas ona,
Nje više nema, nema tog života.
Neko Novo vreme došlo je sada,
Ona otišla je skroz do poslednjeg pakla.

Lutamo svetom, tražimo sreću ,
Prvu ja ljubav zaboraviti neću.
Nećeš ni ti veruj mi na reč,
Ona je duboko u grudima već.

Možda si mislio da je ljubav prava,
Kad Ono nestala je onog tužnog Dana.
Tugom i suzama obasjala te ona,
Budi srećan naići će neka ljubav nova.

Svi se nešto nadamo, mislimo da vredi,
Prvu ljubav držati naš život celi.
Ne ide tako, ljubav pusti tada,
Prva ljubav nikad, nije bila prava.
Настави са читањем “PRVA LJUBAV – Veselin Mandarin”