У ноћи без сна
тражим миловања,
плетем венац среће
и уплићем твоје срце.
Туга ћути,
остала је искра
у пепелу да светли,
из наде се рађа жеља,
да ћеш доћи и донети
своје срце и речи ћеш:
-Твој сам мила моја!
NJENE OČI
Mesec nebom zvezde sipa
crna tama tugu toči
setno grane njiše lipa
nestale su njene oči
I dok ponoć smiraj sprema
tužno sklapam oči snene
dal u cvetu od bagrema
utkane su oči njene
I sanak mi spokoj ne da
bolna pesma dušom krene
mračne misli mi ispreda
bolan sanjam oči njene
Što mi mesec ne pomaže
kada nebom gordo krene
zašto istinu ne kaže
gde da nađem oči njene.
autor
Jovica N. Đorđević
Мој деда није песник
Мој деда није био песник,
клео се у свако изговорено слово.
Истрајност је његов таленат,
живи и наком смрти.
Мој деда није волео поезију,
сматрао је да она издаје душу.
Зато је своју понео са собом,
Богу да је пружи, знам.
Мој деда није умео са бабом,
волео је њене сузе, сигуран сам у то.
Док јој је ударце наносио,
поносно је упијао њену бол.
Мој деда није желео мене,
мислио је да сам трошак својој мајци.
За мене је друге планове имао,
али ја га још увек памтим.
Мој деда је био јаке грађе,
сваки ожиљак на телу јој видим.
Бесрамно о њему пишем,
још увек се њему надам.
Мој деда још увел живи у мени,
његова душа у мојој души станује.
Стихове пише управо он,
душу да испразни, и за грам лакши да буде.
Мој деда још увек лута међу нама,
терет му за вратом дише.
Можда када и ја умрем,
он престане да пише.
Веселин Мандарин
Мој деда није песник- Веселин Мандарин
Мој деда није био песник,
клео се у свако изговорено слово.
Истрајност је његов таленат,
живи и наком смрти.
Мој деда није волео поезију,
сматрао је да она издаје душу.
Зато је своју понео са собом,
Богу да је пружи, знам.
Мој деда није умео са бабом,
волео је њене сузе, сигуран сам у то.
Док јој је ударце наносио,
поносно је упијао њену бол.
Мој деда није желео мене,
мислио је да сам трошак својој мајци.
За мене је друге планове имао,
али ја га још увек памтим.
Мој деда је био јаке грађе,
сваки ожиљак на телу јој видим.
Бесрамно о њему пишем,
још увек се њему надам.
Мој деда још увел живи у мени,
његова душа у мојој души станује.
Стихове пише управо он,
душу да испразни, и за грам лакши да буде.
Мој деда још увек лута међу нама,
терет му за вратом дише.
Можда када и ја умрем,
он престане да пише.
Веселин Мандарин
Изненада -Здравка Пап
Светлост си мог ума
И радост и срећа у којој певам
И борба у којој нема победника
И жеља у којој летим
И слика у којој уживам
И нада у којој чекам
И сан у ком нема твог лика
И осмех кад ти се спомене име
И слобода у којој раширим руке
И не могу те љубити срцем
И не могу се радовати сунцу
И чекати да се појавиш изненада
ПЕСМЕ СЕ ПИШУ -Здравка Пап
Песме се пишу
И кад си тужан
И кад си срећан
И ноћу и дању
И кад си мрзовољан
И кад не желиш да ћутиш
И кад не желиш да причаш
И кад си сам у себи
И кад си уморан
И кад си болестан
И кад си забринут
И кад си исцрпљен
И никад без стиха
И песме дишу
И саме се пишу
И стихове слажу
И певаш и играш
И плачеш и тугујеш
И никад ти није доста
И цео би живот претворио
У песму у којој станује
Љубав, лепота и доброта
Успомене -Здравка Пап
Успомене су
Најлепше бајке
Са срећним крајем
Успомене су
Цвет у срцу и души
И туга која расте
Успомене су
Тајне које ћуте
И срећа која пева
Успомене су
Слике и речи у срцу
И сновиђења у души
МОЛИТВА – Кристина Јевтић
Причаћеш о мени
као да сам највеће зло,
а у себи врло добро знаш
да сам била оно најлепше
што се дозива сном.
И себи ћеш ме изговарати
као молитву
која те држи будним.
И док покушаваш да заспиш
она је у теби,
у твојим мислима.
Дајем ти слободну,
говори шта желиш,
мисли шта год пожелиш
то је твоје тло.
O(D)DUŠEVLJENJE
Na čiju stranu stajemo
Kada jedinka u duševnoj borbi
Šake ponese u jednoj torbi
Dok kolektivno nestajemo
Čemu teži naše nadanje
Kada um nam crnilom sedi
Oslikavajući pejzaž naroda koji bledi
Dok mu se bliži stradanje
Šaljemo velike među oblake
A nas samih već nema
Dok bivamo anatema
Pretvarajući se u božjake
Gluvonemi smo na mit o slobodi
Dok smo laki na snu
A da li se budimo na dnu
Kada košmar jave nas pogodi
БАЦИ НА МЕНЕ-Здравка Пап
Баци на мене
Све речи без главе
Нек пољем теку
И гину честите главе
Баци на мене
Све што те боли
Носићу са собом
И нећу престати
Да те волим
Баци на мене
Проклетство и страх
Извући ћу се из свега
Са жељом у оку
Да будем твоја
Баци на мене
Срамоту твоју
Сакрићу је у њедра
И признати да је моја..!?