Песме се пишу
И кад си тужан
И кад си срећан
И ноћу и дању
И кад си мрзовољан
И кад не желиш да ћутиш
И кад не желиш да причаш
И кад си сам у себи
И кад си уморан
И кад си болестан
И кад си забринут
И кад си исцрпљен
И никад без стиха
И песме дишу
И саме се пишу
И стихове слажу
И певаш и играш
И плачеш и тугујеш
И никад ти није доста
И цео би живот претворио
У песму у којој станује
Љубав, лепота и доброта
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
