СТАРИ КОПОРАН

Одрпан, сетан, није ти важно име,
с кантицом у руци претужан си сео;
на басамак ледни у сред циче зиме,
да ли си некада плакао и јео?

Ти по оброк идеш пет дана на казан,
идеала немаш, све се живо сруши;
спознао си старче шта је стомак празан,
кад стане у грлу и почне да гуши.

Ратни си ветеран окићен ордењем,
све што си имао држава ти узе;
дадоше ти пушку, а сад би камењем,
покушаваш своје да сакријеш сузе.

Копоран изношен препун ти ордења,
са њиме покриваш очи, лице, уши;
док кашиком трпаш у уста знамења,
да не види нико како све се руши.

У ПРИЧИ -Здравка Пап

У причи
у којој и ђаво
има право да каже
шта мисли и како треба
истина никад није прогледала.

И све је у лажи
и забораву који нас тера
на нови почетак.

У безобразлуку
и истини која вришти
никад речи
која нас води
у нову будућност.

И сад се кајеш
у тишини и самоћи
што ниси рекла
гласно и јасно
оно што чекаш.

ČAROBNA VRATA

Na mestu gde veče presreće dan,
gde bolna java sa snom se bori;
pre no što duša utone u san,
čarobna vrata nebo otvori.

Pa poslušam srce šta bi htelo,
poznatim njivama duša hrli;
rukama milujem klasje zrelo,
pogledom rođeno mesto grlim.

Jutro mi sreću iz grudi uze,
zalud se sanak sa javom bori;
iz oka same krenuše suze,
čarobna vrata grubo zatvori.

Čarobne staze još uvek pratim,
pre no što oči utonu u san;
da opet ranjenu dušu vratim,
na mestu gde veče presreće dan.

autor
Jovica N. Đorđević
24.02.2024g.

Вечност -Здравка Пап

Господе, спаси ме од
безбожника и неверника.
Они ме вређају, газе, псују
и нападају са ђаволом.

Господе помози ми
и растерај непријатеље.
И ако су ми они помогли
да се приближим вери.

Избави ме од грешника
посрнулих и бездушних.
И среће у којој нема тебе.

Пружи ми руку и спаси ме
од гордости и нетрпељивости
и жеље да побегнем од вечности.

ТВОЈЕ ЈЕ НЕШТО -Здравка Пап

Твоје је нешто
пронашло моје нешто
и признало да ме воли.

И узалуд
кад је душа
почела да пости
и пресушила у жељи.

Заузет собом
ниси приметио
да сам побегла
од свега у себи.

И увек до краја
и никад да остане
нешто у нама.

ПОЉЕ КОСОВО – Душан Комазец

Одјек далеких векова „сненом пољаном” одзвања,
крсташ-орлови надлећу Светосавце са фрулама.
Све се нагло окренуло, небо се земљи поклања?
Чују се зурле, сопиле и димије, на булама!

Са Паштрика и Кошара језиви звук се пролама!
Проплака мрамор-камење, икона мироточива.
Опет су реке крваве од јунака и долама,
опет распињу Косово, све наше тамо почива!

Светиње опоганише чопори хуља, скитница
Зографе, шта ћеш сликати, небо су вране попиле?
И „Љевишку” и “Дечане”… Тугују Лаб и Ситница.
Ту су се душе ратника у вечности утопиле!

Вековни храст су посекли, да нам се затру годови?
Божур од туге увену, неће га брати злобници.
Чемер-њиву су сејали, биће им г’рки плодови,
ту је глава Цар-Лазара засијала у зобници!

Хује олујни ветрови, свијају гране борове
и мисли распетих шаљу у беле царске одаје:
Опет ће божур цветати, „Поље” гледати ор’ове.
Од неба смо га купили, Божије се не продаје!

ДУША-Здравка Пап

Богу ја се молим
љубави да ми дода.
Молим се
за душе тужне
из корова које ничу
и не знају да из душе
и цвеће може да цвета…
Душа тужна
цвету кад
приђе ближе
трн је убоде.
Зар чуо ниси
кад се нађу
душе сродне
миришу једна
на другу.
Узми душу драгу
крај своје је посади..!

ДАЈ МИ БОЖЕ-Здравка Пап

Дај ми, Боже,
конац ко конопац,
да се могу
љуљати у сну!

Дај ми,Боже,
крушку изнад куће,
да је једем
затворених уста!

Дај ми, Боже,
све што срце жели,
да помогнем
себи и другима!

ZVEZDA

Što me zvezda noćas laže,
dok u oku besne kiše;
što mi istinu ne kaže,
da ti moja nisi više.

Što gitara čudno svira,
zvukom topi bele zore;
pesmom moju dušu dira,
pa mi reže nove bore.

I oko me noćas laže,
na dnu čaše zvezda sija;
zvezdu pitam da mi kaže,
što me vino ne opija.

Pa se moje misli bore,
da l’ zbog tebe srce diše;
što me lažu bele zore,
kad ti moja nisi više.

autor
Jovica N. Đorđević