MOJA ZEMLJA – Latinka Djordjević
GANUĆE – Ljubodrag Obradović
GANUĆE Očekivano talasanje, puzi po podu, rađanje zenita, cveta na glogu, a on sluša ptice. Jasnoća se rascvetala, bežanje raspuklo i stvarnost kopriva postala.
GANUĆE
Očekivano talasanje,
puzi po podu,
rađanje zenita,
cveta na glogu,
a on sluša ptice.
Jasnoća se rascvetala,
bežanje raspuklo
i stvarnost
kopriva postala.
NOĆ NA DALEKOM JEZERU – Veljko Ladjevac
NIKADA… – Goran Todić
NIKADA… Makar se Sunca morao odreći, tumarao bespućima slep i proklet, tražeći senku Tvoju i svoju. I bio na korak od sudnjega dana, na pedalj od bezdana… Ne našao smiraj dok zenice zjape. Tebe se odreći neću… Nikada… Dok gole grudi tkiva još vezu i srce u grlu tupo dahće, kao jedino bilo života. Izdržaću… … Настави са читањем “NIKADA… – Goran Todić”
NIKADA…
Makar se Sunca morao odreći,
tumarao bespućima slep i proklet,
tražeći senku Tvoju i svoju.
I bio na korak od sudnjega dana,
na pedalj od bezdana…
Ne našao smiraj dok zenice zjape.
Tebe se odreći neću…
Nikada…
Dok gole grudi tkiva još vezu
i srce u grlu tupo dahće,
kao jedino bilo života.
Izdržaću…
Sveto je delo umirati za Te.
Nikada…
I kad zadnje kaplje krvi iskaplju
i oči u tmini beznadja usahnu
i srce iz grudi kad mi isčupaju
i bez opela živog zakopaju.
Ni tada.
Tebe se odreći neću
Kosovo moje
Nikada!
(C) Goran Todić
KOSOVO ZOVE – Nevenka Alispahić
KOSOVO ZOVE Čujete li jauke što vjetar s Kosova donosi čujete li kako plače Lazarica čujete li jecaje manastirskih zvona i krike crvenih i bijelih božura… I mutne se rijeke hukom bola glasaju nebo se krvlju boji čujete li kako gavranovi slutnjom krešte kako se zemlja Srbska raspada i kida čujete li kako nas zove … Настави са читањем “KOSOVO ZOVE – Nevenka Alispahić”
KOSOVO ZOVE
Čujete li jauke što vjetar
s Kosova donosi
čujete li kako plače Lazarica
čujete li jecaje manastirskih zvona
i krike crvenih i bijelih božura…
I mutne se rijeke hukom bola glasaju
nebo se krvlju boji
čujete li kako gavranovi slutnjom krešte
kako se zemlja Srbska raspada i kida
čujete li kako nas zove Lazareva kletva…
Osta li još Nemanjića, osta li Obilića
ima li ijednog Jugovića
ili svi ostaše da leže na Kosovu
zaboravljeni, izdani,
božurima zakićeni, zaspali…
Ostaše li samo Brankovići da
Kosovo iskidaju, rastrgaju
ostaše li samo poeme ispisane
Miličine suze neisplakane
zar ostaju nevidjene…
Čujete li, Kosovo jauče
Gračanica jadom zvoni
božuri iz zemlje drhtajem prijete
da nikad više procvasti
na Kosovu neće…
Čujete li, Otadžbina zove
Sveti Savo nas sa Neba gleda
čujte danas, da sutra ne bude kasno
da ne zanijeme za navjek
sveta Kosovska zvona.
(C) Nevenka Alispahić
NE DAM – Neven Milaković Likota
NE DAM ! Nemoj da plačes sine ne mogu nam Ga oteti, tamo je sva naša snaga, tamo je Car Lazar Sveti. Tamo su Sveti ratnici Srpski, tamo su vječne straže sine, tek će da osjete silnici drski ostricu naše otadžbine. Tek će da shvate gdje se nalaze, u što su dirnuli zlom opijeni kad … Настави са читањем “NE DAM – Neven Milaković Likota”
NE DAM !
Nemoj da plačes sine
ne mogu nam Ga oteti,
tamo je sva naša snaga,
tamo je Car Lazar Sveti.
Tamo su Sveti ratnici Srpski,
tamo su vječne straže sine,
tek će da osjete silnici drski
ostricu naše otadžbine.
Tek će da shvate gdje se nalaze,
u što su dirnuli zlom opijeni
kad počnu da ih obilaze
prizvani Svetinjom sinovi Njeni.
I niko sa njima da ne prozbori
jer oni ne mogu da se zastide,
biće dovoljan da ih sagori
prevedni pogled Simonide.
Biće dovoljna da im um pomrači
sjenka od slavnog Gazimestana,
ne boj se sine, više ne plači,
raduj se zvonima Svetih Dečana.
Oni nam sine ništa ne mogu,
raduj se, obrisi suze sa lica,
tamo smo najblizi Svevišnjem Bogu,
tamo je Nebeska Ravanica.
Tamo su sine grobovi stari,
iz svakog Krst seže do samog Neba,
oni ih ne vide, al’ ko za njih mari,
osmjehni se čedo… tako treba.
Tako se bori protiv utvara,
one se najviše smijeha boje,
ne boj se… s nama je Pećaršija stara,
pokaži im zube dijete moje.
Pokaži da tvojim venama teče
krv drevnih Soraba, plava i Sveta,
kojoj je Carstvo Nebesko Preče
od mračnog sjaja ovoga svijeta.
Svega se odreci samo ne Krsta,
od Krsta oni panično bježe,
neka te obože tri srasla prsta
k’o nekad ispod Samodreže.
I znamo dobro, davno shvatili
da sila Boga sine ne moli,
al’ vidjećeš da nismo uzalud patili
kad im Bog pokaže da silu ne voli!
(C) Neven Milaković Likota
KOSOVO POLJE I METOHIJA SRPSKA – Marko Ružičić
KOSOVO POLJE I METOHIJA SRPSKA Čuje se krik iz Grobova kosovskih junaka Bezglavi konji ravnicom trče Koplja krvava ka nebu štrče Barjaci na koplja pola Trese se od bola Kosovo Polje ravno Lazarevo slavno Jugovići, Obilići Kraljevići, Svi su na broju U stroju Lazareve vojske Zveckaju lanci na vrancima Radovan, i Ratko stigli Tri prsta … Настави са читањем “KOSOVO POLJE I METOHIJA SRPSKA – Marko Ružičić”
KOSOVO POLJE I METOHIJA SRPSKA
Čuje se krik iz Grobova kosovskih junaka
Bezglavi konji ravnicom trče
Koplja krvava ka nebu štrče
Barjaci na koplja pola
Trese se od bola Kosovo Polje ravno
Lazarevo slavno
Jugovići,
Obilići
Kraljevići,
Svi su na broju
U stroju Lazareve vojske
Zveckaju lanci na vrancima
Radovan, i Ratko stigli
Tri prsta digli u znak časnog Krsta
Lobanje Srpske svete molitvu govore
Tamjana i bosiljka miris se širi
Kosovka djevojka sa kundirom napaja mrtve
Dižu se iz groba, – srpske duše ka nebu vječnom
Aveti kolo vode, – crni orlovi lete
Našim bijelim orlovima prijete
Došlo je zadnje doba!
(C) Marko Lj. Ružičić, književnik
NEMA MIRA MEDJU BOŽURIMA – Miljojko Milojević
NEMA MIRA MEĐU BOŽURIMA Baš me briga i za rimu i metar i ritam, (iako o tome još ponešto znam, hoću samo poruku da dam uz najviši ton da me čuju Satana i ON.) Moram u ove, crne, teške dane, uz vapaj i jecaj, Svevišnjeg da pitam: zašto je prešo u tabor Satane. Iz dubine … Настави са читањем “NEMA MIRA MEDJU BOŽURIMA – Miljojko Milojević”
NEMA MIRA MEĐU BOŽURIMA
Baš me briga i za rimu i metar i ritam,
(iako o tome još ponešto znam,
hoću samo poruku da dam
uz najviši ton da me čuju Satana i ON.)
Moram u ove, crne, teške dane,
uz vapaj i jecaj, Svevišnjeg da pitam:
zašto je prešo u tabor Satane.
Iz dubine i bića i duše i srca skršenog,
čudim se, grcam, nemoćno, širim ruke:
o, zar On ne mari za bol i ropske muke;
za život i očaj, nebeskog, naroda svog…
Jel Svemoćni kao, zadnja, ljigava šuša,
posago glavu pod bičem Satane
i ljubi krvave skute genocidnog Buša,
i u tminu ropsku pretvara nam dane…
Šest vekova zar može da gleda
teški nemir među božurima-
kako divlja podli božur plavi
ruši, pali, ubija, otima-
na tlu srpskom Albaniju pravi.
Još crvenom božuru da ne da
od gamadi časno da odbrani
sveta groblja, njive i kućice od greda;
Pravoslavlje što kljuju gavrani…
Ako j’ od boga previše je i dosta!
Ustaj rode – u boj do Slobode!
Leči, staru, crnu, ropsku muku
diži slavnu motiku i kuku!
Goni kvarnog i surovog gosta!
Ako padneš – Lazar će te dići,
Grli će te slavni Jugovići!
(C) Miljojko Milojević
IRONIJA – Sanja Petrović
