Добродошли!
Jedva za tebe znam Koja te žudnja Ispred mene stvorila Poput usamljenog vuka Koji luta U vreme Mirisa lipa Ne diraj mi opet srce. Nosi te ruže Neka venu Kao ti One noći Kada su se vrata Za tobom zatvorila. Toplu kao hleb Ljubav moju Udiše neko Nalik Mesecu … Настави са читањем “Jedva za tebe znam – Lepa Simić”
Jedva za tebe znam
Koja te žudnja
Ispred mene stvorila
Poput usamljenog vuka
Koji luta
U vreme
Mirisa lipa
Ne diraj mi opet srce.
Nosi te ruže
Neka venu
Kao ti
One noći
Kada su se vrata
Za tobom zatvorila.
Toplu kao hleb
Ljubav moju
Udiše neko
Nalik Mesecu
Razdanjujući noc
Na usnama mojim.
Prodji slobodno
Hladno mi je
Na plus trideset
Od tvoga lika
Koji udara u mene.
Bodežu
Crnih kupina.
Lepa Simić
DO NOGU Potučena do nogu, u ovom prostoru ograđenom bršljanom mog razuma, u ovom prostoru između dva noćna nesmiraja, u milosrđu s bludnim maskama i obeščašćenim jutrom, ja varam i lažem i kradem poslednje rezerve svoje dobrote. Na klizavom pristaništu misli mahnito važem sve svoje ZA i PROTIV, otkucavam vreme na usnama, i više ne … Настави са читањем “DO NOGU – Gordana Knežević”
DO NOGU
Potučena do nogu,
u ovom prostoru ograđenom
bršljanom mog razuma,
u ovom prostoru
između dva noćna nesmiraja,
u milosrđu s bludnim maskama
i obeščašćenim jutrom,
ja varam
i lažem
i kradem poslednje rezerve
svoje dobrote.
Na klizavom pristaništu misli
mahnito važem
sve svoje ZA i PROTIV,
otkucavam vreme na usnama,
i više ne prepoznajem
disanje moje kože,
ni otkuda ova stišnjena tuga
u lancima nemuštog jezika.
Škripi tišina kao zarđala kapija
u razbaštinjenoj oporuci
gole mahovine,
gubimo vezu sa svetom i sobom,
ušuškani u nedovoljno
razvijenu koprenu
jedinstvenog otkucaja srca.
Potučena do nogu
govorim DOSTA a mislim JOŠ,
častim te pogačom i solju
u nošnji tkanoj od
iskričavih uzdaha,
i ispraćam te kao gosta
u sebičnoj nasladi
zgaženog oprosta.
(C) Gordana Knezević
TEBI, ZAUVEK Oholost ti tvoja surovošću britka, korbac ljuti biva i tiranin crni, mesto ruža sreće i nektara pitka; prožimaju dušu: otrovi i trni. Ti, u svetu svome bezdušja i boli, dižeš vitke kule i tamnicu lednu, zanešena žarom, saznanjem da voli, hitaš strele ljute u dušu mi čednu. Daj, … Настави са читањем “Tebi, zauvek /odlomak/ Jugoslav Nestorović”
TEBI, ZAUVEK
Oholost ti tvoja surovošću britka,
korbac ljuti biva i tiranin crni,
mesto ruža sreće i nektara pitka;
prožimaju dušu: otrovi i trni.
Ti, u svetu svome bezdušja i boli,
dižeš vitke kule i tamnicu lednu,
zanešena žarom, saznanjem da voli,
hitaš strele ljute u dušu mi čednu.
Daj, prestani više, umoru na pragu
sa ranama teškim nemoćan, gord stojim
i životom branim misao mi dragu:
Verujem zbog tebe uopšte postojim.!
(C) Jugoslav Nestorović
,,КОСОВИНА” (Рајици Драгићевићу) Мораћу и ја пут Косовине Да ту нагнуту корабљу походим Да опевано препознам И у Саставке Том изворишту наде Да сачекам ветар или реч Песму тајну и несуђену Мораћу и ја пут Косовине У друштву верне браће или сам Да светло заветно, вечно На трен зажигам и засијам Да песма се отме … Настави са читањем “„КОСОВИНА“ (Рајици Драгићевићу) – Александар Марић”
,,КОСОВИНА”
(Рајици Драгићевићу)
Мораћу и ја пут Косовине
Да ту нагнуту корабљу походим
Да опевано препознам
И у Саставке
Том изворишту наде
Да сачекам ветар или реч
Песму тајну и несуђену
Мораћу и ја пут Косовине
У друштву верне браће или сам
Да светло заветно, вечно
На трен зажигам и засијам
Да песма се отме и докаже
Свака реч испуни
Туђина мојом да постане
МорAћу и ја пут Косовине
Завичају песника и песме њихове
Ћелији неочекиваног исповедања
Ратника светлости, љубави и песме
Домовини и тихој пустињи
Која пулсира у крви
Оних које породи
Мораћу и ја пут Косовине
Слици мог завичаја запустелог
И заборављеној људскости
И Богу, продатом за мало
Мораћу сам или у друштву браће
Пустињак као или саборац
Мораћу и ја пут Косовине
Август 2007.
Александар Марић
KAO NEKADA Sjedim kraj okna U muklu noć… Bečim u daljinu Očekujem, nadam se Doći ćeš… Iako dobro znam Tvoj hod po tišini Razliva se… Mislim, sam sa sobom Proći će bol… Ali ne prolazi Ne jenjava Krvavu mu majku O zašto? Možda je san Ova noć? Možda? Ma ko to zna? Doći, da Ti … Настави са читањем “Kao nekada… – Arsenije Lalatović”
KAO NEKADA
Sjedim kraj okna
U muklu noć…
Bečim u daljinu
Očekujem, nadam se
Doći ćeš…
Iako dobro znam
Tvoj hod po tišini
Razliva se…
Mislim, sam sa sobom
Proći će bol…
Ali ne prolazi
Ne jenjava
Krvavu mu majku
O zašto?
Možda je san
Ova noć?
Možda?
Ma ko to zna?
Doći, da Ti ćeš doći
I zagrliti me…
Kao nekada…
Pričaću ti priče
O da, Ti znaš
I ja znam
Dok cvrkuće lahor…
Bljesnuće padalica
Zaklopićemo oči…
Zamisliti želju
Zaliti je poljupcem
Uzjahaćemo Nirvanu
Kao nekada…
Kraj okna…
Arsenije Lalatović
ĆELAVI I ČUPAVI Stavi kapu ej bre Miko oči mi istera Kolko sijaš, kolko šljaštiš pa baš ga pretera Namaži se s neki puder il maramu veži Radi more šta god oćeš al od mene beži Šta ti treba bre čupavi šta će ti ta vuna Pogledaj se bre kaki si ličiš na majmuna Svuda … Настави са читањем “Ćelavi i Čupavi-Miroslav Radosavljević”
ĆELAVI I ČUPAVI
Stavi kapu ej bre Miko oči mi istera
Kolko sijaš, kolko šljaštiš pa baš ga pretera
Namaži se s neki puder il maramu veži
Radi more šta god oćeš al od mene beži
Šta ti treba bre čupavi šta će ti ta vuna
Pogledaj se bre kaki si ličiš na majmuna
Svuda s tebe dlake vise može da se prede
Bolje šišaj bre to runo dok te ne pojede
Ref:
Ćelavi i čupavi
bez kose i rutavi
Džapaju se non stop stalno
to je bre normalno
2x
Ćelavost li je nasledna ili je prelazna
Šta god da je ne prilazi možda je zarazna
Meni moja griva gusta mlogo lepo leži
A od lude glave tvoje i kosa već beži
Ja sam ćelav al potentan to mi je od boga
Muževnost iz mene kipi ćelav sam zbog toga
Muški geni čvrsti jaki šta tu da se krije
A magarac još nikada ćelav bio nije
Ref:
Ćelavi i čupavi
bez kose i rutavi
Džapaju se non stop stalno
to je bre normalno
2x
Muzikanati
OPROSTI MI Oprosti što ti ponekad, izreknem ime, u trenutcima, kada se osamim i osvrnem se oko sebe, da me ko ne vidi, da se ne posramim. Oprosti što za svaku Novu, pogledam u zvijezde i sreću ti poželim. Oprosti mi, molim te, što te još uvijek … Настави са читањем “OPROSTI MI – Miro Beribaka”
OPROSTI MI
Oprosti što ti ponekad, izreknem ime,
u trenutcima, kada se osamim
i osvrnem se oko sebe,
da me ko ne vidi,
da se ne posramim.
Oprosti što za svaku Novu,
pogledam u zvijezde
i sreću ti poželim.
Oprosti mi, molim te,
što te još uvijek volim,
srcem cijelim.
Oprosti što ti ponekad, osmijeh potražim,
u trenutcima, kada se osamim,
dok šetam sam, alejom
i stihove koje sam ti pisao,
tada vjetru govorim.
Oprosti što ti za rodjendan,
još uvijek kupujem ruže
i čuvam ih dok ne svenu.
Oprosti mi, molim te,
što te još uvijek volim,
u svakom trenu.
Oprosti što ti ponekad, napišem pismo,
u trenutcima, kada se osamim,
bezbroj puta čitam
i suze brišem, dok ga
ne poderem ili spalim.
Oprosti što ti svake noći,
poželim lagan san,
po zvijezdama pozdravim.
Oprosti mi, molim te,
što još uvijek ne mogu,
da te zaboravim.
(C) Miro Beribaka
LIDIJI Kasno u noć, kada vihor zatreperi Narandžina kriška padalice grije Klečim pred tobom i za ljubav molim Kao nigda niko što molio nije Kažu kada snovi postaju java… Čovjek ne vjeruje ni očima svojim Voli me, voli, moja zvijezdo plava Voli me, voli, kao ja što te volim Usne medne plešu, na usnama žednim … Настави са читањем “LIDIJI – Arsenije Lalatović”
LIDIJI
Kasno u noć, kada vihor zatreperi
Narandžina kriška padalice grije
Klečim pred tobom i za ljubav molim
Kao nigda niko što molio nije
Kažu kada snovi postaju java…
Čovjek ne vjeruje ni očima svojim
Voli me, voli, moja zvijezdo plava
Voli me, voli, kao ja što te volim
Usne medne plešu, na usnama žednim
Kasno u noć, kada jecaj zatreperi
Netremice gledam borovnice srne
Ne, nećeš noćas mi pobjeći…
Hoću da ti šapnem, anđele sreće
Srce koje žudi nježne riječi dvije
„Volim te“ živote, žubore na donu
Kao nigda nikog što voljelo nije
(C) Arsenije Lalatović
SKRNAVLJENJE Mučeniku, žrtvi oreoli sveti u prah satrveni! Sve u kalu leži! “Ko će sutra za te otadzbino mreti?” Nad humom junaka grdoba se vrezi! Zauzdajte sile mraka i čudesa kroz krajeve ove krvlju roda pune, rodu kome žrtve sežu do nebesa, nedajte u sramu i kalu da trune! Pod stegom junaštva i viteške časti … Настави са читањем “SKRNAVLJENJE – Jugoslav Nestorović”
SKRNAVLJENJE
Mučeniku, žrtvi oreoli sveti
u prah satrveni! Sve u kalu leži!
“Ko će sutra za te otadzbino mreti?”
Nad humom junaka grdoba se vrezi!
Zauzdajte sile mraka i čudesa
kroz krajeve ove krvlju roda pune,
rodu kome žrtve sežu do nebesa,
nedajte u sramu i kalu da trune!
Pod stegom junaštva i viteške časti
kroz vekove sto su krvavo i slavno
nosili nam preci; prestala su rasti,
pokolenja njina. Do nebesa sramno!…
(C) Jugoslav Nestorović
НАЈДУЖА НОЋ Скупила се ноћ у твом лику Пуштам душу Да спокојно снива. Склопљеним очима све ти нудим А знам Премало времена Одвајамо за љубав. По инсикту погађам Твој крик Продорно сече даљину. Сломљена као стакло Бележим Све што изађе из мене… Стихови падају Као роса На пашњак. Ово је моја најдужа Ноћ. Лепа Симић
НАЈДУЖА НОЋ
Скупила се ноћ у твом лику
Пуштам душу
Да спокојно снива.
Склопљеним очима све ти нудим
А знам
Премало времена
Одвајамо за љубав.
По инсикту погађам
Твој крик
Продорно сече даљину.
Сломљена као стакло
Бележим
Све што изађе из мене…
Стихови падају
Као роса
На пашњак.
Ово је моја најдужа Ноћ.
Лепа Симић