Kao nekada… – Arsenije Lalatović

KAO NEKADA

Sjedim kraj okna
U muklu noć…
Bečim u daljinu
Očekujem, nadam se
Doći ćeš…
Iako dobro znam
Tvoj hod po tišini
Razliva se…
Mislim, sam sa sobom
Proći će bol…
Ali ne prolazi
Ne jenjava
Krvavu mu majku
O zašto?
Možda je san
Ova noć?
Možda?
Ma ko to zna?
Doći, da Ti ćeš doći
I zagrliti me…
Kao nekada…
Pričaću ti priče
O da, Ti znaš
I ja znam
Dok cvrkuće lahor…
Bljesnuće padalica
Zaklopićemo oči…
Zamisliti želju
Zaliti je poljupcem
Uzjahaćemo Nirvanu
Kao nekada…
Kraj okna…

Arsenije Lalatović