Добродошли!
SUNCOKRET Prežem svoje Posustale želje Od čekanja I htenja Da nestanu Ostanu Skrivene U začetku Pupoljka U Sunce Njih prežem Kao vranci One galopom Ravnicu Pre-jezde Od istoka Do zapada Do noći Jutra I tako Želje Za Suncem Do zrenja A Žetvu Bogatu Čuvam U srcu Kao laticu Suncokreta Branka Zeng
SUNCOKRET
Prežem svoje
Posustale želje
Od čekanja
I htenja
Da nestanu
Ostanu
Skrivene
U začetku
Pupoljka
U Sunce
Njih prežem
Kao vranci
One galopom
Ravnicu
Pre-jezde
Od istoka
Do zapada
Do noći
Jutra
I tako
Želje
Za Suncem
Do zrenja
A
Žetvu
Bogatu
Čuvam
U srcu
Kao laticu
Suncokreta
Branka Zeng
ZA MALO – DJOKA Proveo sam subotu na vrućem beogradskom asvaltu, i sasvim slučajno sreo tu devojku. Suknjica kratka i duge noge gotovo ista ko druge mnoge. Kakva je ženska, ljudi moji da nisam video rek’o bih, ne postoji!
ZA MALO – DJOKA
Proveo sam subotu
na vrućem beogradskom asvaltu,
i sasvim slučajno sreo tu devojku.
Suknjica kratka i duge noge
gotovo ista ko druge mnoge.
Kakva je ženska, ljudi moji
da nisam video rek’o bih, ne postoji!
Kao na filmu… Ušla je u život moj Sasvim slučajno… Kao na filmu… Kiša je padala… Pozvao sam je na kafu Tačno u podne… Pričali smo neobavezno Kao da se znamo oduvijek… Hemija, ah ta hemija Pričali smo dugo, dugo… Željeli vrijeme da stane… Znali, a da, znali smo… Sudbina, šta li je već? Od … Настави са читањем “Kao na filmu… – Arsenije Lalatović”
Kao na filmu…
Ušla je u život moj
Sasvim slučajno…
Kao na filmu…
Kiša je padala…
Pozvao sam je na kafu
Tačno u podne…
Pričali smo neobavezno
Kao da se znamo oduvijek…
Hemija, ah ta hemija
Pričali smo dugo, dugo…
Željeli vrijeme da stane…
Znali, a da, znali smo…
Sudbina, šta li je već?
Od toga dana…
Ništa nije kao ranije…
Sve je isto, a opet?
Kao na filmu…
Dali smo zavjet
Na vječnu ljubav
Jedno drugom…
Kao na filmu…
Čekamo dječaka
Zagrljeni šetamo
Ulicama Onogošta…
Kao djeca ponekad…
Kiša dok pada…
Oblivena Suncem
Milujemo dugu…
Kao na filmu…
Sudbina, šta li je već?
(C) Arsenije Lalatović
KUTIJA Stavio si me u kutiju, kao tvoju Koko. Kutija ko kutija, ova je naročita. Ona ima priču, pre nego je nastala, a, živi nakon svog završetka. Dođe mi da se opet, vratim u kutiju. (C) Rada Lugumerski
KUTIJA
Stavio si me u kutiju,
kao tvoju Koko.
Kutija ko kutija,
ova je naročita.
Ona ima priču,
pre nego je nastala,
a, živi nakon svog završetka.
Dođe mi da se opet,
vratim u kutiju.
(C) Rada Lugumerski
O KOLIKO MOŽE O, koliko može, mnogo tuge, da stane, samo u jedno malo uplašeno, srce ljudsko… O, kako su nesnene noći duge i svako jutro, sivo i bijedno… Nekad je čovjeku i živjeti mrsko… Evo, nikako da suncem svane, a tolike su godine prošle otkako je pao preteški mrak, provlačim se kroz sumorne dane, … Настави са читањем “O, KOLIKO MOŽE – Miro Beribaka”
O KOLIKO MOŽE
O, koliko može, mnogo tuge,
da stane, samo u jedno
malo uplašeno, srce ljudsko…
O, kako su nesnene noći duge
i svako jutro, sivo i bijedno…
Nekad je čovjeku i živjeti mrsko…
Evo, nikako da suncem svane,
a tolike su godine prošle
otkako je pao preteški mrak,
provlačim se kroz sumorne dane,
sanjam trenutke još nedošle
i dušom lovim, svjetlosti zrak…
Pokušavam da odgonetnem,
tajnu, kako li se otvaraju,
prošlošću zakovani prozori,
da glavu naprijed okrenem,
da oči, u nadi ne skapaju
da će se pojaviti, obasjani obzori.
Pokušavam da zamislim,
ruže rascvale, žute i crvene,
mirišem ih, kao za ritualne seanse,
a one mirišu, mirisom kamenim
i sve su jednom bojom obojene…
Sivom! Samo se razlikuju nijanse…
Sanjam da se igram, kao dijete,
po livadama mekim, nekošenim,
u vijence stavljam poljsko cvijeće…
I opet teški oblaci zaprijete,
očima mojim, tugom orošenim…
I opet sve vidim, kroz zjenice pseće.
Zatvaram oči da vidim,
nestašnog dječaka, malog Žutog,
kako je veseo i ne zna šta ga čeka…
Djetinjstvo nestade, kao cigarete dim,
nastade borba, život kao vrtlog…
Život je čudna, igra neka…
(C) Miro Beribaka
Ah živote moj Oči su Tvoje bademi Usne krinke medene… Osmijeh Tvoj Sunce Živote, ah živote moj… Tvoja je patnja bol Suza u oku jecaj… Sreća je Tvoja spokoj Živote, ah živote moj… O, kako sam srećan Kraj mene dok hodaš… Zvijezde to samo znaju Živote, ah živote moj… Ljubav je vječna spona Živote, ah … Настави са читањем “Ah živote moj – Arsenije Lalatović”
Ah živote moj
Oči su Tvoje bademi
Usne krinke medene…
Osmijeh Tvoj Sunce
Živote, ah živote moj…
Tvoja je patnja bol
Suza u oku jecaj…
Sreća je Tvoja spokoj
Živote, ah živote moj…
O, kako sam srećan
Kraj mene dok hodaš…
Zvijezde to samo znaju
Živote, ah živote moj…
Ljubav je vječna spona
Živote, ah živote moj…
Sreća, spoznah šta je to sreća
U zagrljaju tvom…
Živote, volim te živote
Lijepi cvijetu moj
Naučih sa Tobom da volim.
Da, ja volim napokon...
(C) Arsenije Lalatović
METAMORFOZE Život je borba, san i nada u kome kolo sreće sudba vrti. Sa spletom zala, bola i jada Čovek se bori, radi i voli do smrti. Retki su dani ljudske sreće kad sve je Lepo i Dobro i kako treba; kad sija sunce i cveta cveće; kad grom ne vreba iz vedra neba… I … Настави са читањем “Metamorfoze – Miljojko Milojević”
METAMORFOZE
Život je borba, san i nada
u kome kolo sreće sudba vrti.
Sa spletom zala, bola i jada
Čovek se bori, radi i voli do smrti.
Retki su dani ljudske sreće
kad sve je Lepo i Dobro i kako treba;
kad sija sunce i cveta cveće;
kad grom ne vreba iz vedra neba…
I dani blagi kad rose sitne kiše;
bez strepnje kad cveta nada;
kad vetar ledni poljem ne briše;
kad sneg lagano, tiho, pada.
Izgleda da konce života i đavo drži
i zmija ljuta, otrovna, preti
i moraš biti umniji, jači i brži,
ako ne želiš prerano mreti.
Kažu da nije niko crko od rada,
al rad je ropstvo ako se ne voli,
jer osim tela i duša strada…
Radimo jer ne možemo gladni, bosi i goli,
al kamen sa srca nikad ne pada
jer ropstvo Čoveka najviše boli!
Uprkos svome genetskom kodu
Čovek je otuđen od Rada, Pravde i Istine,
I rob je što večno sanja Slobodu
bez borbe i krvi odnekud da sine.
I kad se dvoje strasno voli
u srcu dok plamte čežnje žarke,
sudba već kroji gnusne varke:
da jedno lako Ljubav preboli
a drugo, do smrti, pati i voli.
Na lancu smrti sve se vrti:
zlo smenjuje Dobro, Lepo ružno guši,
i tako večno do svačije smrti,
kad srce stane i bol i radost u duši…
( ? ! )…
Iako klet, prelep je ovaj svet:
sunce i kiša i vetar i sneg,
ljudi, polja, reke, i do i breg
ko ružin bajni, al trnovit cvet.
(C) Miljojko Milojević
THE END Znam da tugaljivi zvuci romantičnosti tako opor vihor nose. I patetična želja u grudi se utisne i ode… Osećam paperjaste želje kaplju po sred tvoje kose i rasuta sreća mahnito prkosi svemu istom, kad nema tebe, kad nema mene. (C) Nevena Ugrenović – Iskrica
THE END
Znam da tugaljivi zvuci romantičnosti
tako opor vihor nose.
I patetična želja u grudi se utisne i ode…
Osećam paperjaste želje kaplju
po sred tvoje kose
i rasuta sreća mahnito prkosi svemu istom,
kad nema tebe, kad nema mene.
(C) Nevena Ugrenović – Iskrica
GOVORIM Stvaraš sliku, od mojih reči izgovorenih, bez namere da nemir probude, u tvojoj duši. Stvaraš je od treptaja, što bljesnuše, na tvoja čula uspavana, u tišini velegrada. Treptajima crtaš moje lice, zvezde pune sjaja, to su oči, glas iz nedara to su ptice. Crtaš ih na platnu svojih želja. Ništa ne kazuješ. Dok poziram, … Настави са читањем “GOVORIM – Branka Zeng”
GOVORIM
Stvaraš sliku, od mojih reči
izgovorenih, bez namere
da nemir probude,
u tvojoj duši.
Stvaraš je od treptaja,
što bljesnuše,
na tvoja čula uspavana,
u tišini velegrada.
Treptajima crtaš moje lice,
zvezde pune sjaja,
to su oči,
glas iz nedara
to su ptice.
Crtaš ih na platnu
svojih želja.
Ništa ne kazuješ.
Dok poziram,
Tebi, nepoznata.
(C) Branka Zeng
U RIJEČ… Moj život je pero i papir…. Sebe pretočih u mastilo… Mastilo u riječ… (C) Arsenije Lalatović
U RIJEČ…
Moj život je pero i papir….
Sebe pretočih u mastilo…
Mastilo u riječ…
(C) Arsenije Lalatović