|
01. avgusta 2009. godine u Krčedinu, u Domu porodice Jakšić, Cara Dušana 64, održano je treće veče LIKOVNE I PESNIČKE KOLONIJE *KRČEDIN 2009* čije je izumitelj Miodrag Mića Jakšić. Izvedeni program je kvalitetom i raznovrsnošću, oduševio brojnu publiku, a i same učesnike kolonije. Posebno interesovanje kod publike je izazvala promocija časopisa *PUTEVI KULTERE* u izdanju Kulturnog centra Kruševac koje su publici predstavili Jelana Protić-Petronijević – urednica časopisa, Ljubodrag Obradović – direktor KCK, Nebojša Lapčević – tehnički sekretar galerije Milića od Mačve i Spasoje Ž. Milovanović – urednik KPZ Kruševac Zapažen nastup ove treće večeri imali su i članovi sajta POEZIJASCG: Sanja Petrović, Gordana Knežević, Ljubodrag Obradović, Spasoje Ž. Milovanović i naravno domaćin Miodrag Mića Jakšić. Pogledajte atmosveru sa susreta, pročitajte detalje o koliniji i uživajte!  Jelena, Ljuba i Neboša – Promocija časopisa KCK *PUTEVI KULTURE*  U promociji je učestvovao i domaćin Mića Jakšić  Spale govori o Mаranbou.  Mića najavljuje Sanju  Gordana Knežević – pobednik takmičenja za PESMU 2008. godine na sajtu POEZIJASCG  Sanja Petrović
|
Категорија: Gordana Knežević
ПЕСМА ГОДИНЕ за 2008. годину
Gordana Knežević – dobitnik nagrade za pesmu 2008 godine
VREME JE
Kao izmaglica
obavijena svilenkastom
koprenom sna
trajem u prostoru
ne zavaravajući se više
da mogu kad hoću
sa tvog dlana liznuti
zeleni izvor tišine
Postojim nesmotrena kao misao
i neprisutna i hitra i svirepa i mazna
nepopravljivo uporna
na vetrometini pokislog
prvog zaloga usamljenosti
Smejem se vlastitoj nemoći
u beznadežnom pokušaju
da ti se iz daha iskradem
i predajem se
ovoj veštičjoj nadarenosti
da se u reč pretvorim
i razbijem o hridi
tvrdo nejestivog propadanja
Šutiram upozorenje kao svojeglavo
bacanje kamena na svilu
guram urezanim borama teret
svojih izgubljenih četrdeset godina
uvrežena u ove hladne kotrljajuće
bele raspukline
u memoriji zaboravljenog hodočašća
Vreme je da se pokloni i kaže hvala
ili da se okrene i ode i ne kaže ništa
(C) Gordana Knežević
NAPOMENA: PESMA GODINE za 2008. godinu je pesma Gordane Knežević VREME JE. Po mišljenju posetioca sajta najbolja je pesma SRPSKI POLITIČAR koju je napisao Miodrag Jakšić. Pogledajte detalje sa uručivanja nagrada na linku: VIII SUPES
Miodrag Jakšić
СРПСКИ ПОЛИТИЧАР
У ваздуху куле гради,
И ситима воду вади,
А највише ипак воли,
Морску воду да посоли.
Од магарца вуну стриже,
А у ветар приче ниже,
И никада не оклева
Глувом песму да отпева.
Он још небу звезде дода,
Пере цигле, то је мода.
Тај никада неће стати
Празну сламу док помлати.
Пливању учи делфина,
Јалов пос’о од давнина,
И свима је посве чудно,
Да све ради узалудно.
© Миодраг Јакшић
DO NOGU – Gordana Knežević
DO NOGU Potučena do nogu, u ovom prostoru ograđenom bršljanom mog razuma, u ovom prostoru između dva noćna nesmiraja, u milosrđu s bludnim maskama i obeščašćenim jutrom, ja varam i lažem i kradem poslednje rezerve svoje dobrote. Na klizavom pristaništu misli mahnito važem sve svoje ZA i PROTIV, otkucavam vreme na usnama, i više ne … Настави са читањем “DO NOGU – Gordana Knežević”
DO NOGU
Potučena do nogu,
u ovom prostoru ograđenom
bršljanom mog razuma,
u ovom prostoru
između dva noćna nesmiraja,
u milosrđu s bludnim maskama
i obeščašćenim jutrom,
ja varam
i lažem
i kradem poslednje rezerve
svoje dobrote.
Na klizavom pristaništu misli
mahnito važem
sve svoje ZA i PROTIV,
otkucavam vreme na usnama,
i više ne prepoznajem
disanje moje kože,
ni otkuda ova stišnjena tuga
u lancima nemuštog jezika.
Škripi tišina kao zarđala kapija
u razbaštinjenoj oporuci
gole mahovine,
gubimo vezu sa svetom i sobom,
ušuškani u nedovoljno
razvijenu koprenu
jedinstvenog otkucaja srca.
Potučena do nogu
govorim DOSTA a mislim JOŠ,
častim te pogačom i solju
u nošnji tkanoj od
iskričavih uzdaha,
i ispraćam te kao gosta
u sebičnoj nasladi
zgaženog oprosta.
(C) Gordana Knezević
БРЕМЕ У ТВОМ НАРУЧЈУ – ГОРДАНА КНЕЖЕВИЋ
DO LJUBAVI – Knežević Gordana
DO LJUBAVI… Čega se bojiš? Ovog početka ravnoteže moždanog doba ptice rugalice, ili ove reči koja me tera da samu sebe ne poreknem i pljunem na uništavajuću osudu da budem samo žena. Pa šta ako me savijaju i lome kao granje posečane šume, ja imam devet života i isto toliko prividnih razloga za samozaborav, blagoslovena … Настави са читањем “DO LJUBAVI – Knežević Gordana”
DO LJUBAVI…
Čega se bojiš?
Ovog početka ravnoteže
moždanog doba ptice rugalice,
ili ove reči koja me tera
da samu sebe ne poreknem
i pljunem na uništavajuću
osudu
da budem samo žena.
Pa šta ako me savijaju i lome
kao granje posečane šume,
ja imam devet života
i isto toliko prividnih razloga
za samozaborav,
blagoslovena za izvesnu slobodu
da sama biram
pero ili mač.
U podnožju moje leve trepavice
ugnjezdi svoju zaljubljenost,
jer ti si muškarac-prijatelj
po misli,
u ovoj noći nezagađenoj
blizinom reči PREKASNO,
gurnut surovošću vetra
pravo na postelju
moje plahosti.
Pokušavaš da odoliš?
A mogla sam ti odmah reći
da me voliš,
i pored toga
što ne umem ćutati
i što govorim za dvoje,
što u kretanju mojih kukova
pomeram tvoje stanice samoodržavanja,
što u konturi mojih leđa
pastirica i bludnica
razapinju prostranstvo
pritislih nada
iza tišine u kojoj ječi saksofon.
Podižem svojih sedam velova
i ostavljam ti Panonsko more.
Do ljubavi…
(C) Gordana Knežević
Od mene do tebe – Gordana Knežević
