www.poezija.rs

 

 

 

 

 

 

 

SVITANJE

 

Svitanje gusto kao lava

Guši nebo

Olovnim oblacima očaja

Nasrće na naš zalazak

 

Treba istrajati

Providnost

Da se dan sastavi

 

STVARNOST

 

Poslije nas ostaće

Bijelo bijelo

Crno smo rekli

Učinilo nam se

Da možemo

Zametnuti trag

Najbolje u bjelini

Za nas će ostati

Crne kapi stvarnosti

 

ČUDNA PTICA

 

Svrako moja

Lepršaš  u prazno

Ja nijesam za kavez

Ne trpim lance

Od mekih dlanova

Ni pogled uvučen

Bezdanom zjena

Nemam godišnjih doba

Ni ogrde  straha

Jednom ćeš mi reći

Čudna si ti ptica

Prazna je ostala moja soba,
prazne su ostale moje misli,
i košmar previše zaboravljen
ostao je da trune,
da nestane u zabludi,
u jedno danu pisanih zaborava
podvučenih tamom.

Zlobne su reči koje me prate,
mada pokušavam da ostvarim
deo refrena za kraj dana,
u jednom satu.

Putevi,zar još postoje,
kuda me vode?
U izlizano belo.
Kosturi onako bačeni,
komadi stabla u bezvredne sate.

Prazno je ostalo i gore i dole,
prazno je ostalo
i središte bede
za nove dane,
za prošle sate,
da li sve bledi i nestaje?

(C) Darko Kolar

07.08.1997. godine
Danilovgrad (PVO – BUV)

BUĐENJE

 

Budim zoru

Usnulu za tebe

Duga noć do zore

Prekratak dan izmili

Iz svake ruke

Došunja se veče

Vrijedjelo bi

Zauvijek  sklopiti oči

Samo za jedno

Budjenje zore

Pored tebe

 

ZAGRLJENI POGLEDOM

 

Pogledima zgrljeni

Preko ničega

Oko bilo čega

Izmedju nas

Provlačimo se

Pored sebe

Pogledima zagrljenim

Ništa se ne vidi

 

OBEĆAJ

 

Natoči čvrsto obećanje

U providnu čašu nade

Ispiću taj otrov

Ali neću više žvakati

Tvoje mekane laži

 

Obećaj

Progutaću  ponovo

Ova pesma je jedan Flakijev doživljaj iz
ribolova na Skadarskom jezeru pre par godina.
Istu ovu priču ispričao mi je njegov brat koji
je pomenut u pesmi.

Na Skadru

Zarasli u bradu, Raspućinu slični
posle ribolova višednevna
na obalu pristadosmo, moj brat i ja
oko nas predeo, Havajima sličan
sitan pesak, palme i kameni mol.
Prašnjavim putem što iz sela vodi
pojavi se prilika, visoka i tanka
nesvesna beše našeg prisustva
po dimijama i velu videh – Albanka.
Instiktivno mi se pritajismo tiho
nadajuć’ se da brzo će da ode
ali ona pridje jezeru, smaragdnom, čistom
i zastade kraj ivice vode.
Skide veo i raspusti kose
do pasa duge, valovite bujne,
koža bela, k’o sibirski sneg
usne napupele kao ruže rujne
oči plave, k’o skadarske vode
muško bi srce jednim pogledom
nagovorile lako u smrt da ode.
Zbog nje bih tada postao Albanac
ali ne ide to tako lako,
za nju sam samo – nevernik, stranac.

Srdačan pozdrav od Flakija!

LUDILO

 

Poželim da poludim

Da ti dođem

Beskrilno

Na put stanem

 

Ako te pronađem

pželi da poludim

Ime da ti vrisnem

Vratim  iznova

Sjaj poznate boje

 

NEMIR

 

Darujući ti

Sedmo nebo

Razgolitiću

Svoje nemire

Tako su čedni

U svojoj nagosti

Stidim se strašno

Svog iskonskog mira

 

LUKOBRAN

 

U tvojim talasima

Tražiti luku mira

Od olujne pučine

Bilo je bezumlje

Za hrabru ludu

Kojoj ostade san

Kao lukobran