Lučin-dan Arsenije Lalatović
Lučin-dan Prohladno podne Vjetar štipa… Danas je Lučin-dan U Crkvu idem Svijeću palim Dozivam Luku Svetoga U dom… Pogača miriše… Kandilo… Tamjana mir… Danas je subota Dan svetog Luke… Poslednji dan Mjeseca oktobra… Sveštenik Mitar Od kuće do kuće Po starom običaju… Vodicu sveti… Danas je Lučin-dan Ko gođ ga slavi U miru ga slavio… … Настави са читањем “Lučin-dan Arsenije Lalatović”
Lučin-dan
Prohladno podne
Vjetar štipa…
Danas je Lučin-dan
U Crkvu idem
Svijeću palim
Dozivam Luku Svetoga
U dom…
Pogača miriše…
Kandilo…
Tamjana mir…
Danas je subota
Dan svetog Luke…
Poslednji dan
Mjeseca oktobra…
Sveštenik Mitar
Od kuće do kuće
Po starom običaju…
Vodicu sveti…
Danas je Lučin-dan
Ko gođ ga slavi
U miru ga slavio…
Prolazi podne…
Prohladno…
DOM2 – Aleksandra Mladenović
mojim dragim prelcima duše…….. Mraz steže… U želji strast skrivena, A gde si ti? Ako se ikada sretnemo, Stani! Pusti me, Neka niko ne zna….do Majka Zemlja… Ko si ti? Život? Kletva? Ptica? Kob il’ Plod? I danas ponekad, Na izvoru je Plavo Buđenje, U vrtlogu ljubavnog nemira…. Za istim stolom, Samo ti i mrak, … Настави са читањем “DOM2 – Aleksandra Mladenović”
mojim dragim prelcima duše……..
Mraz steže…
U želji strast skrivena, A gde si ti?
Ako se ikada sretnemo,
Stani! Pusti me,
Neka niko ne zna….do Majka Zemlja…
Ko si ti?
Život? Kletva? Ptica? Kob il’ Plod?
I danas ponekad,
Na izvoru je Plavo Buđenje,
U vrtlogu ljubavnog nemira….
Za istim stolom,
Samo ti i mrak,
Miris dunja…
ni Velika ljubav, ni Samoživost,
ni Borovi, ni Anđeli,ni Tuđini…
Jednoga dana, Ovim što ću reći:
“Eh, Hoćeš li doći?”,
Poput Istina o ljubavi,
Tvoje oči biće Kajanje i
K’o od harfe pokidana struna….
Prošlo je podne,Pogledaj me..
Polako me ljubi i Ne zaboravi me,
O voljena…
Prošlo je…Pravilo..
i Cukini jadi, zato Lajmo..
Na rane..
k’o Crveni karanfili su…Eh….
PLAVO – Stojanka SEKA Zakić
Od te’……..Aleksandra Mladenović
Od te’….. Od te’ pravim raskošnu i besmrtnu aleju, tobom snažim srce da ljubav ne odam; od te’ vajam jutra što se na me smeju, stazu cveća punu da po njoj bosa hodam… Posle te’ na pitanja sve ogovore imam, tobom pokrivam se u sveže večeri i noći; još samo zbog tebe slatke … Настави са читањем “Od te’……..Aleksandra Mladenović”
Od te’…..
Od te’ pravim raskošnu i besmrtnu aleju,
tobom snažim srce da ljubav ne odam;
od te’ vajam jutra što se na me smeju,
stazu cveća punu da po njoj bosa hodam…
Posle te’ na pitanja sve ogovore imam,
tobom pokrivam se u sveže večeri i noći;
još samo zbog tebe slatke boli primam,
od te’ činim pesme, svaku što će doći….
Od te’ gradim evo, čeličnu arku spasa,
tobom plivam već u strasnoj buri, plimi;
izmešaću hridi sa penom vrelih talasa,
od te’ sazdah želju, nek’ srce je tvoje primi…
Dragim romantičnim dušama,na dar…….A.2009..
RUKE-Aleksandra Mladenović
RUKE Nežne, bele ruke imala je… njima doticala neuhvatljive note žena-statua beše kosmosa dirki….. Gledah je netremice i njene ruke prenežne. O, kako ih je samo pokretala, izvajane do savršenosti, gipke, gotovo svete.. A, nad njihovim ramenima tanke, crne bretele… nemirne, nemano prebačene i jedna gotovo pade pri nagloj plimi muzike…. U mraku, iza … Настави са читањем “RUKE-Aleksandra Mladenović”
RUKE
Nežne, bele ruke imala je…
njima doticala neuhvatljive note
žena-statua beše kosmosa dirki…..
Gledah je netremice i njene ruke prenežne.
O, kako ih je samo pokretala,
izvajane do savršenosti, gipke, gotovo svete..
A, nad njihovim ramenima
tanke, crne bretele…
nemirne, nemano prebačene i
jedna gotovo pade pri nagloj plimi muzike….
U mraku, iza pozornice
prekorno pogledah ruke, moje ruke,
šake i sve do lakata ih prozreh, prokleh..
Gde ste bile nevoljnice?
Gde ste bile, što ste ne bile?
Kome ste u komi jednom palac stezale?
Kom’ ste iznutrice prale,
prljavštine ispirale?
Gde ste duše u ropcu sačekivale više puta?
Bežale pod prozore
sakrivene u džepovima,
izlazile samo da mahnete onom ko vas ostavlja,
krale za večito neutaženu glad tela?
Što ste ne bile? Što ste još malene
starca grlile,
silovatelja puštale da radi šta mu je volja,
spavale dok su me davili?
Gde ste, nevoljnice, trostruko ubistvo potpisale?
Sve to, stigle ste za ovo kratko nevreme!…
A, gledaste, ženu-statuu sa rukama labuda
kako oslikava zvukom priču iz vaše mašte…
Što ste me slušale,
otekle i zbrčkane ostale doveka?!
O, što nisu to moje bretele, otkinule se ruke za njima…
Buka je bila pretiha za vrisak prstiju
zavaljenih u meko krilo promašenog života.
Što niste ostale u oazama svog tkanja,
nego stopiraste večito u begu
pružajući se iz grla onima koji okrenuše glave,
ocu i majci, maćehi i očuhu, sreći i životu..?
Tad, tad da sam mogla ogluveti i oslepeti
kakvo bi to rođenje bilo!
Kad god sam vas terala da sve znate, umete,
a sve pogrešno, što ste me slušale?
Nijedna me pesma neće boleti kao ova…
Što ste to opet napisale, bezvoljnice?
Da mi se svetite..zar,
za prebiranje po žicama u tišini tame-
da ne čuju drugi;
za mokre dlanove vaše nad paklenom rekom .. u potaji;
za navlačenje i skidanje otežalih maski s lica;
za kupovanje i prodavanje sebe;
jel’ zato da mi se svetite?
Dosta je…Zar ne videste kako je divno biti čist?
Zalud mi, kukavici, lice međ’ naličjima umivale.
Snežna, žena –statua, bila je čedo jedinstva
i obe ruke, te umilne gracije,
prećutale su mi ono što već decenijama znam….
Buka je prestala, ona se podiže i zablista!
Šamar aplauza , zaboleo me je u grču sramote..
Zaustih rukama da mi slaboj snagu prikupe
al’ ruka pade desnica…za njom i leva,
nevoljna…
Otekle i zbrčkane ostadoše nad hartijom…
Više ih sakata, ni ne vidim…..
samo one tanke, crne bretele
…..kojih nikada na ramenima neće biti…..
TEBI, ZAUVEK – J.Nestorović
TVOJE OČI – Stojanka SEKA Zakić
KAJANJE – Aleksandra Mladenović
KAJANJE Životinjskiuzela sam mu i dala sve-trenutak sebeimrvu vremena….. Ako je sa željom i ljubav plovila odkuda kajanje u meni….? Simetrija duše se niz oštre čaršave opružila i reže je, pokleklu, po osi sećanja, onaj san na javi-da te imamikako…igde…ikada… i da ti,životinjskiuzmem i dam sve-večnost sebe i gromadu vremena…
KAJANJE
Životinjski
uzela sam mu i dala sve-
trenutak sebe
i
mrvu vremena…..
Ako je sa željom
i ljubav plovila
odkuda kajanje
u
meni….?
Simetrija duše se
niz oštre čaršave opružila
i reže je, pokleklu,
po
osi sećanja,
onaj san na javi-
da te imam
ikako…
igde…
ikada…
i da ti,
životinjski
uzmem i dam sve-
večnost sebe
i
gromadu
vremena…
CRVENI KARANFIL – Miro Beribaka
Crveni karanfil Ilidža sva u cvijetu, cafe Dolly Bell, sami smo, ja i moja Esma, sa zvučnika dopire: ”Zaboravi ako možeš”, naša najdraža pjesma. Šetamo alejom zagrljeni, zastanemo i ja je ljubim, oko nas, samo su kesteni. Ali, zašto osjećam, da je nepovratno gubim? Ljubim je, ona mi kosu gladi, da … Настави са читањем “CRVENI KARANFIL – Miro Beribaka”
Crveni karanfil
Ilidža sva u cvijetu, cafe Dolly Bell,
sami smo, ja i moja Esma,
sa zvučnika dopire: ”Zaboravi ako možeš”,
naša najdraža pjesma.
Šetamo alejom zagrljeni,
zastanemo i ja je ljubim,
oko nas, samo su kesteni.
Ali, zašto osjećam,
da je nepovratno gubim?
Ljubim je, ona mi kosu gladi,
da l’ ja to sanjam da volim,
plašim se, suviše smo mladi..
Ali, zašto se stalno pitam,
o, kako ću da je prebolim?
Radujemo se kao procvalo cvijeće,
kao Djurdjevu danu Cigani,
u našim srcima je proljeće,
o Bože, da li smo,
jedno drugome zapisani…
Skenderija sva u mladosti, Matursko veče u „Zlatnom”,
zajedno, ja i moja Esma,
sa zvučnika dopire: “Zaboravi ako možeš”,
naša najdraža pjesma.
A meni sve više je muka,
pijan sam dok ona me drži,
stežem je jače oko struka.
sve češće se stidim,
o kako samo sjećanje prži…
Mi plešemo, o kako je volim,
dok ljubim joj lica blagost,
za oprost, pijan je molim…
To nisam bio ja,
to bila je moja mladost…
Radujemo se kao procvalo cvijeće,
kao Djurdjevu danu Cigani,
u našim srcima je proljeće,
o Bože, da li smo,
jedno drugome zapisani…
(C) Miro Beribaka