POETE – Arsenije Lalatović
U cik zore… Arsenije Lalatović
U cik zore… Noćas su me pohodili mrtvi U cik zore… Vodili smo razgovore… Pitaju me kako je ovamo? Kako živim? Ima li što novije? Ne umjeh im odgovoriti pravo… Pripitah ih kako oni žive? Kako im je na onome svijetu? Da li i njih muke muče? Rekoše mi kod njih sve je isto Kako … Настави са читањем “U cik zore… Arsenije Lalatović”
U cik zore…
Noćas su me pohodili mrtvi
U cik zore…
Vodili smo razgovore…
Pitaju me kako je ovamo?
Kako živim? Ima li što novije?
Ne umjeh im odgovoriti pravo…
Pripitah ih kako oni žive?
Kako im je na onome svijetu?
Da li i njih muke muče?
Rekoše mi kod njih sve je isto
Kako danas tako i juče
Odmaraju od patnoga života
Što na Zemlji življeše do juče…
Noćas su me pohodili mrtvi…
Oni život imaju i žive…
Blago njima, kada ih ove muke…
Noćas su me pohodili živi
Oni žive… Svoje živote…
U cik zore…
Vodismo razgovore. Noćas…
ISTINA………..Aleksandra Mladenović
ISTINA Umačem ivice košmara u temperu istine. Ne otimajte mi njene bistre rezove; da prerežem grkljane i pretesne vezove dahom gorkih slasti- mane i vrline…. Koričam strane bezdana u akvarel kanona. Pustite me u odaje koje utamničiše ljubav; da izvidam jasne i tajne rane koje gubav, dodirom svile skriva i ostanem … Настави са читањем “ISTINA………..Aleksandra Mladenović”
ISTINA
Umačem ivice košmara u temperu istine.
Ne otimajte mi njene bistre rezove;
da prerežem grkljane i pretesne vezove
dahom gorkih slasti- mane i vrline….
Koričam strane bezdana u akvarel kanona.
Pustite me u odaje koje utamničiše ljubav;
da izvidam jasne i tajne rane koje gubav,
dodirom svile skriva i ostanem tek’ ona,
koja se bacila sa galerije sopstvenih ideala.
Ne kradite mi to pero u kosi što leluja;
da njime dočekam tresak raspetih oluja
i slatko-čemerni pad na osmehe budala.
Aleksandra Mladenović,2009.
Žmurka – Gluščević Milan
Sećam se,u devet Žmurka bi se igrala; Molili smo za malo igre, Klečali na kolenima… Sa osmehom bi dobili „da“ Rekli bi,treba da se igra Lepo je vreme bilo napolju; Nit je magla,niti zima… Istrčali bi iz kuće I pravac do komšija; Nema kašnjenja,rekli su U devet je počinjala… Došli bi zadihani, I gledali koga … Настави са читањем “Žmurka – Gluščević Milan”
Sećam se,u devet
Žmurka bi se igrala;
Molili smo za malo igre,
Klečali na kolenima…
Sa osmehom bi dobili „da“
Rekli bi,treba da se igra
Lepo je vreme bilo napolju;
Nit je magla,niti zima…
Istrčali bi iz kuće
I pravac do komšija;
Nema kašnjenja,rekli su
U devet je počinjala…
Došli bi zadihani,
I gledali koga sve ima;
Nema Rada,uzdahnusmo,
Nismo medju poslednjima…
Čudno kako ne stiže
Najbliži je medju nijma;
Kad odjednom majka zove:
Neće doći,grip ima…
Koga nema,nema veze
Dovoljno nas ionako ima;
Dobrovoljac već kod zida;
Igra je počinjala…
Kod drveta,iza kola
Ćutali smo da ne čuje
Trči brzo,naš’o te je
Ko će koga da zapljujuje…
Nisi tu,treba ovde
Pojavi se neki ljutiš
Kad prihvati,kaže deset
Svi natrag,odmah u juriš…
Dosta je bilo,sutra škola
Na spavanje treba krenuti…
Kad ono Beli stade:
Hoće li se i sutra igrati?
Vremena su davno prošla:
Svako svojim putem hita;
Kada prodjem tom ulicom,
Zastanem kod toga zida:
I pitam se:Kad će devet,
Kad će žmurke više biti
Sastanak kod starog zida;
Teško ga zaboraviti…
Uzdahnem,deset,devet
Da li ikoga više ima?
Za bar jednu na brzaka
I dobrim starim vremenima…
PAUK – Aleksandra Mladenović
CRKVA SJEĆANJA – Stojanka Seka Zakić
Нема речи……А.Младеновић
НЕМА РЕЧИ Да нам врате…..изворишта.. да нам скрију ….губилишта.. да нам згреју сва свратишта.. нема речи……само ништа…. Да удоме нас у пристаништа.. да осунче нас у неборавишта.. да обоје нас шарама ђубришта.. нема речи…….само ништа…. Нема речи….да л’ значе ли ишта… нема речи….ни у њима огњишта.. нема речи…у ова … Настави са читањем “Нема речи……А.Младеновић”
НЕМА РЕЧИ
Да нам врате…..изворишта..
да нам скрију ….губилишта..
да нам згреју сва свратишта..
нема речи……само ништа….
Да удоме нас у пристаништа..
да осунче нас у неборавишта..
да обоје нас шарама ђубришта..
нема речи…….само ништа….
Нема речи….да л’ значе ли ишта…
нема речи….ни у њима огњишта..
нема речи…у ова ратна попришта..
нема речи…..само ништа…..
А ништа………описујемо век цели…
и никада……..то нисмо нити хтели…
и никоме……дају се ништавни дели..
и нема речи……..којима би се срели…
AK0 JE DO MENE…….Aleksandra Mladenović
AKO JE DO MENE……… Počujte me,stražari zvezda horizonta! Potpisaću žigom poruge i suda rasparčane sveze i pukotine života. Ako je do mene.. u pepeo vreo sasuću čuda, rekvijeme i okove na dušama bez snova. Kobiću te zatvorene spise na divanu, u počinku mira spojiću Vas iz dlanova. Ako je do mene…. … Настави са читањем “AK0 JE DO MENE…….Aleksandra Mladenović”
AKO JE DO MENE………
Počujte me,stražari zvezda horizonta!
Potpisaću žigom poruge i suda
rasparčane sveze i pukotine života.
Ako je do mene..
u pepeo vreo sasuću čuda,
rekvijeme i okove na dušama bez snova.
Kobiću te zatvorene spise na divanu,
u počinku mira spojiću Vas iz dlanova.
Ako je do mene….
bodežom izdubiću nirvanu.
Počujte me,moji vrli kristali u sonetu!
I da me se odreknete tri puta pre zore,
izglodaću kamen i patose u minaretu.
Ako je do mene….
i olupina mi što još gore,
za dublja saznanja.I krmar i prorok,
biću Vam propust za svetlo i sene,
paviljona huk u vrtu i prozračan porok
i kapela i rame i muk….
..ako je do mene……
Poslednji ples…. – Ksenija
Tišina….čuje se otkucaj starog sata. Svaki udarac bolno odzvanja. Boli me duša moja dođoška, Večiti krivac i dalje pokušava da sanja. Ne prekidajte zvuk klavira Dok poznate mi note svira. Boli me duša moja sanjiva, Kap po kap….krv se u potocima sliva. Nerazumne reči napadaju dušu, Obična igra velikih demona. Na pragu sam pakla,a u … Настави са читањем “Poslednji ples…. – Ksenija”
Tišina….čuje se otkucaj starog sata.
Svaki udarac bolno odzvanja.
Boli me duša moja dođoška,
Večiti krivac i dalje pokušava da sanja.
Ne prekidajte zvuk klavira
Dok poznate mi note svira.
Boli me duša moja sanjiva,
Kap po kap….krv se u potocima sliva.
Nerazumne reči napadaju dušu,
Obična igra velikih demona.
Na pragu sam pakla,a u duši raj,
Znam da ničemu nisam kriva!
Ne okrećite glavu, dela govore sve,
Dok ispod veđa naslućujem kez.
Ne ubijajte strune što odsviraše
Moj poslednji životni ples.
Nisam kriva…i nisam ja…
Razbijaju se reči o hladne hridi.
Ni eho ne odzvanja, gluvo je vreme,
Ostadoh sama u tišini!