ISTINA
Umačem ivice košmara u temperu istine.
Ne otimajte mi njene bistre rezove;
da prerežem grkljane i pretesne vezove
dahom gorkih slasti- mane i vrline….
Koričam strane bezdana u akvarel kanona.
Pustite me u odaje koje utamničiše ljubav;
da izvidam jasne i tajne rane koje gubav,
dodirom svile skriva i ostanem tek’ ona,
koja se bacila sa galerije sopstvenih ideala.
Ne kradite mi to pero u kosi što leluja;
da njime dočekam tresak raspetih oluja
i slatko-čemerni pad na osmehe budala.
Aleksandra Mladenović,2009.
(Прочитано: 50 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.513 пута)
SUROVO!!!! Nastavi da bičuješ istinom, neka boli!!!
“Ne otimajte mi njene bistre rezove;
Pustite me u odaje koje utamničiše ljubav;
Ne kradite mi to pero u kosi što leluja;”
Miroslave,hvala na mudrom zapazanju.Ti imas nadculne radare za sva moja tumaranja ovim drumovima…
Veeeliki topao pozdrav ovog ledenog jutra od tvoje A.
I Sekici jedan