Žmurka – Gluščević Milan

Sećam se,u devet
Žmurka bi se igrala;
Molili smo za malo igre,
Klečali na kolenima…

Sa osmehom bi dobili „da“
Rekli bi,treba da se igra
Lepo je vreme bilo napolju;
Nit je magla,niti zima…

Istrčali bi iz kuće
I pravac do komšija;
Nema kašnjenja,rekli su
U devet je počinjala…

Došli bi zadihani,
I gledali koga sve ima;
Nema Rada,uzdahnusmo,
Nismo medju poslednjima…

Čudno kako ne stiže
Najbliži je medju nijma;
Kad odjednom majka zove:
Neće doći,grip ima…

Koga nema,nema veze
Dovoljno nas ionako ima;
Dobrovoljac već kod zida;
Igra je počinjala…

Kod drveta,iza kola
Ćutali smo da ne čuje
Trči brzo,naš’o te je
Ko će koga da zapljujuje…

Nisi tu,treba ovde
Pojavi se neki ljutiš
Kad prihvati,kaže deset
Svi natrag,odmah u juriš…

Dosta je bilo,sutra škola
Na spavanje treba krenuti…
Kad ono Beli stade:
Hoće li se i sutra igrati?

Vremena su davno prošla:
Svako svojim putem hita;
Kada prodjem tom ulicom,
Zastanem kod toga zida:

I pitam se:Kad će devet,
Kad će žmurke više biti
Sastanak kod starog zida;
Teško ga zaboraviti…

Uzdahnem,deset,devet
Da li ikoga više ima?
Za bar jednu na brzaka
I dobrim starim vremenima…