Lj u b o b o g
Političko-satirična pisanija
Ljubobog je odrastao u bedi.
U vrema socijalizma i Tita,
bez mafija i prljavih profita,
nije plaćan baš koliko vredi.
Umre Tito – nesta ideala…
Naslednike Tita, starije i mlađe,
očarava zla privreda mala
i mogućnost za velike krađe…
A Ljubobog i njegova braća,
posle slatke diskusije kratke,
odlučiše da prave alatke.
Tu je profit -to se dobro plaća!
I njihova radiona mala
stručno kuje motike i rala…
Tad je cvala privredica mala
od društvene, uveliko, krala.
Vlast je, ipak, neke pohvatala,
milicija ih od batina odrala…
Za motike, sekire i rala,
iznenada, luda tražnja stala.
Ljubobog se pribojavao vlasti:
zalud profit i sve druge slasti,
kako da se braniš od napasti,
kad vlast može da te upropasti!
Znaju ljudi, i umni, i glupi
i u svetu, odvajkada, zna se
da vlast može da te prekalupi
i ispeče ko jagnje il prase…
U starome carskom gradu,
posle teških nemira i svega,
Srbi organizuju paradu,
dočekuju slavne: Nju i Njega.
Ljubobogu odmah kliker sinu
da upozna i Njega i Nju,
da ih smota na brzu brzinu,
da se druže- ali na Dedinju.
I, bogami, uspe da ih smota,
slavne, moćne, i Njega i Nju
i plac dobi na cvetnom Dedinju,
u Užičkoj, do Njihovog plota.
