НОЋ – Александра Младеновић

НОЋ Што долазиш ноћи, црна и хладна, кад дану горкоме, припадаш сва? Хрлиш му, да се поново рађаш, шта желиш наново да ти да? Он ничега нема,до горчине своје и светлости празне,бледе топлине. Кад родиш се, у све бескраје твоје откри ме сновима немуште истине. Тада ме грли и привијај нежно, у тамне дубине да … Настави са читањем “НОЋ – Александра Младеновић”

НОЋ

Што долазиш ноћи, црна и хладна,

кад дану горкоме, припадаш сва?

Хрлиш му, да се поново рађаш,

шта желиш наново да ти да?

Он ничега нема,до горчине своје

и светлости празне,бледе топлине.

Кад родиш се, у све бескраје твоје

откри ме сновима немуште истине.

Тада ме грли и привијај нежно,

у тамне дубине да тонемо скупа.

Кад дан се роди из утробе топле,

да нас из  срца, зором не ишчупа.

Што долазиш ноћи, хладна и црна,

ка изнова  мораш у туђи дом?

Ни дану , ти се, више, не надај!

Дубоко, сад ,живиш у срцу мом.

Александра Младеновић

Ciga hvali svoj mercedes – Sanja Petrović

Ciga hvali svoj mercedes – Sanja Petrović Postavljeno Monday, February 08 @ 22:58:09 CET od ljuba-trebotin Sanjalica napisao-la ” Ciga hvali svoj mercedes A sad muzika i veselje… Oš da čuješ kako Ciga hvali svoj mercedes? Navlake, zebra čista. Luster, kristal iz Trsta taman na sredinu postavljen, a zvecka li zvecka. I jastučiće imam, bele … Настави са читањем “Ciga hvali svoj mercedes – Sanja Petrović”

Ciga hvali svoj mercedes – Sanja Petrović
Postavljeno Monday, February 08 @ 22:58:09 CET od ljuba-trebotin

Sanjalica napisao-la ”

Ciga hvali svoj mercedes

A sad muzika i veselje…
Oš da čuješ
kako Ciga hvali svoj mercedes?

Navlake, zebra čista.
Luster, kristal iz Trsta
taman na sredinu postavljen,
a zvecka li zvecka.
I jastučiće imam,
bele i crne
da se uz navlake slažu.
Pa kad preko njih dođu
njine kose duge
što crne, što plave…
Pa figure rasne
zebru prekriju
i izmame mi kapi slane…
da li više cure iz očiju, iz usta
il iz kože, ko će ga znati…
Elem, htedoh reći,
izdržljiva mečka,
ne arlauče ni kada se
gnjecka.
Pa sad vidi burazeru,
ima li joj cena…

© – Sanja Petrović

Što ste baš mene hteli – Aleksandra Mladenović

Što ste baš mene hteli * Hartijo bela, zar  ću u tebi samo lepote gledati, tražiti? Zar preostade meni samo tobom zaludu blažiti? Što si baš mene htela? * Tanani sneže, zar ću zaklone od lavina u tebi naći, skrojiti? Zar meni ostade jedino iz tebe dugu cediti, bojiti? Što se baš za mene veže? … Настави са читањем “Što ste baš mene hteli – Aleksandra Mladenović”

Što ste baš mene hteli

*

Hartijo bela,

zar  ću u tebi samo lepote gledati,

tražiti?
Zar preostade meni samo tobom zaludu

blažiti?

Što si baš mene htela?

*

Tanani sneže,

zar ću zaklone od lavina u tebi naći,

skrojiti?

Zar meni ostade jedino iz tebe dugu cediti,

bojiti?

Što se baš za mene veže?

*

Crkvo ledna,

zar ću se samo pred licem tvojim venčavati,

ukopavati?

Zar preosta meni samo kapela tvoja za

ljubav davati?

Što si baš mene žedna?

*

Papiri beli,

zar ću utehe i nade od vas samo biserovati,

nizati?

Zar ostaste poslednji i prvi mene,praha, iz

bezdana dizati?

Što ste baš mene hteli?

*

(C) Aleksandra Mladenović

SRCU…………..Aleksandra Mladenović

SRCU   Srce beskućničko, usehle ti grudi! Srce izdajničko, sad prokleto budi! Kad umelo nisi tući malo tiše; kad vrištalo ti si, sve više i više! Neka svo zanemiš nečujno da biješ, i ničem da stremiš, samo čemer piješ! Srce razbojničko, dabogda i stalo! Srce beskućničko, sve ti beše malo. Zar vatrom u sebi  dušu … Настави са читањем “SRCU…………..Aleksandra Mladenović”

SRCU

 

Srce beskućničko,

usehle ti grudi!

Srce izdajničko,

sad prokleto budi!

Kad umelo nisi

tući malo tiše;

kad vrištalo ti si,

sve više i više!

Neka svo zanemiš

nečujno da biješ,

i ničem da stremiš,

samo čemer piješ!

Srce razbojničko,

dabogda i stalo!

Srce beskućničko,

sve ti beše malo.

Zar vatrom u sebi

 dušu da ožežeš?

Pokajničko, gde bi?

Zalud sad se stežeš!

Nek’ te nose vrazi,

teški okov srama!

Srce, čemu   zgazi

sve dobro u nama?

Rida duša sveta-

Što ovu golgotu,

izdajico kleta,

dodeli životu?

Kada nisi znalo

da udaraš blago,

sada, jecaj, alo,

za tim što ti  drago!

 

 

Ako se desi – Marina Adamović

Reći ćeš mi jednog dana: „i nje nema…nema više…“ Klimnuću ti glavom nemo Uzdahnuti, možda, trulo, A biće mi vrlo mučno Ponavljati „reči bola“ „reči plača“ Jadno, tmurno… Sad te ima – sutra ne… Za života ne postojim- Zašto da nad smrću bdim? Marina Adamovic

Reći ćeš mi jednog dana:
„i nje nema…nema više…“
Klimnuću ti glavom nemo
Uzdahnuti, možda, trulo,
A biće mi vrlo mučno
Ponavljati „reči bola“
„reči plača“
Jadno, tmurno…
Sad te ima – sutra ne…
Za života ne postojim-
Zašto da nad smrću bdim?
Marina Adamovic

TA – Aleksandra Mladenović

TA -posvećeno inspiraciji- Ta, o kojoj se ni reč ne napisa lako, posta stvarna, nedopevana, iluzija, ta. Ta, poput konca kroz iglu, provučena, tako, u potpalublju pijana, počiva, baš ta. Ta, kojoj se ni tren ne podari rado, posta vrbovo pruće, savitljiva, ta. Ta, poput gladnih priviđenja što mori, jado, u porama orobljena, zamire, baš ta. … Настави са читањем “TA – Aleksandra Mladenović”

TA

-posvećeno inspiraciji-

Ta, o kojoj se ni reč ne napisa lako,

posta stvarna, nedopevana, iluzija, ta.

Ta, poput konca kroz iglu, provučena, tako,

u potpalublju pijana, počiva, baš ta.

Ta, kojoj se ni tren ne podari rado,

posta vrbovo pruće, savitljiva, ta.

Ta, poput gladnih priviđenja što mori, jado,

u porama orobljena, zamire, baš ta.

Ta, u koju se ni laž ne zaklinje smelo,

posta medonosna, nemerljiva, pučina, ta.

Ta, poput gejzirom u tvorca prokuljalo delo,

u krateru okuražena, prkosi, baš ta.

Ta, kojoj ni sopstvo uniziti ne biva mrsko,

posta hvalospevna, narikača, izdaja , ta.

Ta, poput nitkova u ćeliji, doziva me drsko,

dozrela, u potpaljublju , opojna, baš ta.

(C) Aleksandra Mladenović