Znaj – Marina Adamović
Sve što nekad beše, Prošlošću ne zovi, A to što će biti – Već u tebi živi Pa, ovaj tren je Život naš baš celi! I duša u njemu- NA DVE JE NE DELI!!! Marina Adamović
Sve što nekad 
beše,
Prošlošću ne zovi,
A to što će biti –
Već u tebi živi
Pa, ovaj tren je
Život naš baš celi!
I duša u njemu-
NA DVE JE NE DELI!!!
Marina Adamović
Nada – Vjera Mašović
ovo je prva pesma koju sam ikada napisala, tako da sam malko nesigurna oko nje… bila bih zahvalna na komentarima :)
| NADA
Želim da imam, Ali gubim. Želim da sanjam, Ali se budim. Želim da volim Ali učim da mrzim. Želim da se sećam, Ali sećanje nestaje. Želim da traje Ali prestaje. Želim da letim, Ali padam. Znam da umirem, Ali životu se nadam (C) Vjera Mašović |
|
O, pameti – Marina Adamović
—————————————————– Postigla sam puno u životu: ne znam ko sam, nigde ne pripadam. To je uspeh – a možda se varam? Znam o svetu od svih ljidi više, o sistemu po kom’ mozak radi; gledam ćutke kako mudrac strada, a gluperda svojim egom vlada. Po očima osetim prirodu teških, dobrih ili čudnih ljudi, al’ pre … Настави са читањем “O, pameti – Marina Adamović”
—————————————————–
Postigla sam puno u životu:
ne znam ko sam, nigde ne pripadam.
To je uspeh – a možda se varam?
Znam o svetu od svih ljidi više,
o sistemu po kom’ mozak radi;
gledam ćutke kako mudrac strada,
a gluperda svojim egom vlada.
Po očima osetim prirodu
teških, dobrih ili čudnih ljudi,
al’ pre zore, prepunu pameti,
ne znam zašto- mene nemoć budi….
—————————————————–
Marina Adamović
U ŽELJI STRAST SKRIVENA – Stojanka SEKA Zakić
*Jedna od SMS poruka* – Aleksandar Marić
*Jedna od SMS poruka* Još dugo će biti urezan njen lik, u ovoj glavi ludoj. Još dugo ću, dugo, Onako plakati nad njenom slikom, Maštati o tome kako mene ništa ne boli, i dugo ću se, dugo, u krevetu, ljubiti sa njenim, Zamišljenim likom. (C) Aleksandar Marić By me…
*Jedna od SMS poruka*
Još dugo će biti urezan njen lik, u ovoj glavi ludoj.
Još dugo ću, dugo, Onako plakati nad njenom slikom,
Maštati o tome kako mene ništa ne boli,
i dugo ću se, dugo, u krevetu, ljubiti sa njenim, Zamišljenim likom.
(C) Aleksandar Marić
By me… 
…Ergo es – Marina Adamović
Živim tako umorno i sneno, Iako znam da mogu sve. Oči tudje dotiču me nemo Kô kišne kapi kroz oblake. Još besciljno hodam putevima Koji nikuda više ne vode… Ni onim dragim umovima- I to me znanje u srce bode. Progovorim nekad “pametna sam! Dopustite da vam objasnim sve!” Al’ tiho klonem, kô Mesec u … Настави са читањем “…Ergo es – Marina Adamović”
Živim tako umorno i sneno,
Iako znam da mogu sve.
Oči tudje dotiču me nemo
Kô kišne kapi kroz oblake.
Još besciljno hodam putevima
Koji nikuda više ne vode…
Ni onim dragim umovima-
I to me znanje u srce bode.
Progovorim nekad “pametna sam!
Dopustite da vam objasnim sve!”
Al’ tiho klonem, kô Mesec u dan,
Kad vidim odbojne poglede te.
Tada zaćutim i pognem glavu,
Zamolim vodu: “O, spasi me!”
U duši osetim pogubnu stravu
Koja pred sobom preplavi sve…
Pogled u nebo -“Da, ti si deo
Nečujne sile i sudbine,
I prekriva nas čudesni veo
Pod kojim se živi i umire”.
“Nasmej se blago, pa sve jače,
Nek’ ljudi misle – ma, luda je!
Srce nek samo u sebi plače,
ali ti živi radosnije!”
Marina Adamović
PROČITAĆEŠ………..A.M.
PROČITAĆEŠ Pročitaćeš, srećom, šta piše u meni, kad kraj duše tople, ti, umoran kloneš i treptajem svojim nestaneš u seni, k’o u bezdan rajski, dok, čitajuć’, toneš. Razaznaćeš, očas, šta u meni sanja, iskrojena tobom, ova, mašta pusta, kad u mrklo doba,međ’ krošnajma granja pohrlim da sretnem, oči ti, i usta. … Настави са читањем “PROČITAĆEŠ………..A.M.”
PROČITAĆEŠ
Pročitaćeš, srećom, šta piše u meni,
kad kraj duše tople, ti, umoran kloneš
i treptajem svojim nestaneš u seni,
k’o u bezdan rajski, dok, čitajuć’, toneš.
Razaznaćeš, očas, šta u meni sanja,
iskrojena tobom, ova, mašta pusta,
kad u mrklo doba,međ’ krošnajma granja
pohrlim da sretnem, oči ti, i usta.
Začućeš, baš utom, šta u meni tuče,
izronjeno srce, mak raspuk’o bije,
kad budućeg trunje, stasa divom juče
samo će se kazat’ što nam danas krije.
Naslutićeš smeškom, šta u meni luta,
dok utrtom stazom od dodira skitaš
i hrabrošću svojom, sve do kraja puta,
ljubiš stope naše i ništa ne pitaš.
Ovenčaćeš noći, što u meni zore
u purpure prve, orošene s tobom,
kad uroniš prste u duboke dvore,
k’o u zdenac tajni, kog zaklesmo grobom.
Razumećeš trenom, šta u meni kažu
sve pučine krotke dok pene kraj trava,
kad ponoćnim mukom, zvezde čedno slažu
i u smrti slatkoj, nema krošnja spava.
Prećutaćeš, ako, šta šapće u meni,
kad utihne zadnja zebnja, ta, i ćuk,
dok drhtajem kojim sve predasmo seni,
nad gresima našim, bdije gromki muk.
Pročitaćeš lako, šta u meni piše,
kad kraj mokrog čela, ti , u čežnji traješ,
i trzajem kojim baš sve teško diše,
k’o u večnom krugu, uzimaš i daješ.
JA – Marina Adamović
Vidiš li ove svetle oči? To je samo nema varka. Osećaš li toplu ruku? Od ljubavi više nije. Jednog dana shvatićeš- Da, možda …. Kako tutnji i tišina Kad se mraz na zrake slije. Čudnog li sveta kojim želim ići, Oblaka pun …I suzama zasut. …..Korak po korak …….Kroz utihle staze, ………Taj prostor meni otvoren: … Настави са читањем “JA – Marina Adamović”
Vidiš li ove svetle oči?
To je samo nema varka.
Osećaš li toplu ruku?
Od ljubavi više nije.
Jednog dana shvatićeš-
Da, možda ….
Kako tutnji i tišina
Kad se mraz na zrake slije.
Čudnog li sveta kojim želim ići,
Oblaka pun
…I suzama zasut.
…..Korak po korak
…….Kroz utihle staze,
………Taj prostor meni otvoren:
Bez ijedne reči
…Bez pogleda znanih,
…..O, ne pitaj kuda
…….I ne pitaj zašto,
………I nikada više ti mi nemoj prići.
DA LI – Aleksandar Ilić
