НОЋ
Што долазиш ноћи, црна и хладна,
кад дану горкоме, припадаш сва?
Хрлиш му, да се поново рађаш,
шта желиш наново да ти да?
Он ничега нема,до горчине своје
и светлости празне,бледе топлине.
Кад родиш се, у све бескраје твоје
откри ме сновима немуште истине.
Тада ме грли и привијај нежно,
у тамне дубине да тонемо скупа.
Кад дан се роди из утробе топле,
да нас из срца, зором не ишчупа.
Што долазиш ноћи, хладна и црна,
ка изнова мораш у туђи дом?
Ни дану , ти се, више, не надај!
Дубоко, сад ,живиш у срцу мом.
Александра Младеновић
(Прочитано: 47 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.461 пута)
Bori se, bori se!
Miroslave,ova pesma napisana je pre vise od pet godina…Nadam se da sam od tada napredovala,i u pisanju i u borbi….heeeehhhhee
pozdrav
Naravno,borba nikada ne prestaje