Добродошли!
Samo ti se čini da prolazi vreme… Na slikama svojim u duši sam ista. Ogladalo vara…obmana je stara; Odlazim, pa dođem Nikad ne nestanem… A kada me vetrom Venera privuče Odahnuću mirno, Smejati se ljupko; Van života-život Ponovno rođenje. Sapnuću ti tiho- „opet sam u sebi!“ Zvezda pored zvezde Kô moj dah u tebi.
Samo ti se čini da prolazi vreme…
Na slikama svojim u duši sam ista.
Ogladalo vara…obmana je stara;
Odlazim, pa dođem
Nikad ne nestanem…
A kada me vetrom Venera privuče
Odahnuću mirno,
Smejati se ljupko;
Van života-život
Ponovno rođenje.
Sapnuću ti tiho-
„opet sam u sebi!“
Zvezda pored zvezde
Kô moj dah u tebi.
Požutela slika, zarđala očeva puška- sećanja su živa. Napadao sneg, kud li ode taj lovac Čeda? Vučji tragovi.
Požutela slika,
zarđala očeva puška-
sećanja su živa.
Napadao sneg,
kud li ode taj lovac Čeda?
Vučji tragovi.
ТИ НЕ МАРИ…………….. Ти не мари катаклизме, пошасти свезане у вечери….. за убрусе грде што стружу не хај крике, ћутњом их опери… Ти, висости, не бригај, не, покрове немаштина у уранке……. за смотуљке жара што пеку не мари, уморном срцу станке…… Ти не трни, о, божанство, покорице сладуњавих зора…… за ‘артије … Настави са читањем “TИ НЕ МАРИ……….А.М.”
ТИ НЕ МАРИ……………..
Ти не мари катаклизме,
пошасти свезане у вечери…..
за убрусе грде што стружу
не хај крике, ћутњом их опери…
Ти, висости, не бригај, не,
покрове немаштина у уранке…….
за смотуљке жара што пеку
не мари, уморном срцу станке……
Ти не трни, о, божанство,
покорице сладуњавих зора……
за ‘артије грубе што ме режу
не дај к себи оно што не мора….
Ти не дај ни петопарца,
снопљу грешности у ватри…..
за прегаче опасане што секу,
не мари руке, препразне их сатри…
Ти не штеди, о, пресветли,
несаница рите у магновењу…..
за постеље грубе што ме цепе
не хај, удри их као по стењу………
Катаклизме, ти не страдај,
грашке осаме у глуве сате……..
за кошуље пртене што гребу
не мари Tи, Jа марићу за те…….
9.3.2009.
Пеко ЛАЛИЧИЋ НАЈСВЕТЛИЈА ТАЧКА Зборим љубав најсветлију тачку неба без које пружене руке нису руке ни ватра ватра без које бескрај крај призива жаром зборим да и моје стабло према сунцу расте језиком ватре и цветним пупољцима збори из пукотине мене заљубљеног у живот и људе и у тебе ватро због које горим љубав зборим … Настави са читањем “Пеко Лаличић, НАЈСВЕТЛИЈА ТАЧКА”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
НАЈСВЕТЛИЈА ТАЧКА
Зборим љубав
најсветлију тачку неба
без које пружене руке нису руке
ни ватра ватра
без које бескрај крај призива
жаром зборим
да и моје стабло према сунцу расте
језиком ватре
и цветним пупољцима збори
из пукотине мене
заљубљеног у живот и људе
и у тебе ватро
због које горим
љубав зборим
и себе не корим
што ме гони пламен
да другујем са птицама и рекама
што ме сунцокрети маме
и у роси се огледам
док се у мени рађа и зри дан
пун црвених ружа
и што не дам тиху ноћ
и блиставу наду
за сан пун анђела и звезда
гласно зборим
најсветију тачку васељене
да и моје стабло свитањем збори
о теби ватро
због које горим
гласно изговорена
снажи ми крила
надом вечитог буђења
блиског чуду
због кога се у галебовом крику
зачиње круг лепоте
а у корену мога бића пламен
којим сунце улази у ноћ белу
и пали чежње
и жари слутње
и распламсава слатке мисли
због којих љубав зборим
и знам да живот није оно што мислимо
да јесте
нити је оно што мислимо да није
и да се тајна у пламену
вечите наде
сунца у мени
и у бескрајном сну крије.
Epitaf zemlji Promiču vjetrovi duž doline umorne, tek vrhove listi dotiču daškom. Tiho … i još tiše,Gacka žubori, kroz vrleti gorde svojim umirujućim dahom. Nad dolinom ponosno diže se čelo, usnulog starca zelenih proplanaka. Visoko, gore….pod nebeskim svodom, modar se odsjaj utisnuo podno oblaka. Kućice male, tek poneko čedo, staračka ognjišta zjape … Настави са читањем “Epitaf zemlji…. Ksenija”
Epitaf zemlji
Promiču vjetrovi duž doline umorne,
tek vrhove listi dotiču daškom.
Tiho … i još tiše,Gacka žubori,
kroz vrleti gorde svojim umirujućim dahom.
Nad dolinom ponosno diže se čelo,
usnulog starca zelenih proplanaka.
Visoko, gore….pod nebeskim svodom,
modar se odsjaj utisnuo podno oblaka.
Kućice male, tek poneko čedo,
staračka ognjišta zjape prazna.
Tišinu para zvižduk sa Zavižnja,
Velebit se nad Jadranom nadvija….
Kap po kap….priroda glasno jeca,
i još jači čuje se udaraca bat.
Rezak zvuk para nebo nad Gackom
u daljini otkucava usahli sat!
Zatvorih oči.
Oslušnuh daljinu koja me budi,
do mene dopire miris davno pokošenog sijena.
Poznat govor-…izgubljeni ljudi….
Pišem poslijednji epitaf zemlji koja me stvori,
Suncu pod kojim se prostre zelenilo Velebitskih proplanaka.
Pišem, a prsti sami riječi u nisku nižu…
Spomen sjećanja na ponosno gaženu Liku!
Ksenija Aleksic
U našoj je “duši” grešni temelj, samoživa SVEST ili “MOJE JA”; Bez njega bi ljudi bili srećni, gledali okom vernog instikta. Nažalost, doći će dan da razum kaže sve, al’ te reči neće biti važne … Temelj će biti jadom potopljen, a razlomljena čula – nestala.
U našoj je “duši” grešni temelj,
samoživa SVEST ili “MOJE JA”;
Bez njega bi ljudi bili srećni,
gledali okom vernog instikta.
Nažalost,
doći će dan da razum kaže sve,
al’ te reči neće biti važne …
Temelj će biti jadom potopljen,
a razlomljena čula –
nestala.
Nemirno srce Stojimo u seni našega doma, zidinama okruženi, naša tajna sa usana brodi. Stari djeram odavno ne škripi usamljeno sunce kupa se u vodi, a more je sada tako silno, titraj sunca na talasima plovi, naša prošlost u sećanju snovi, uzdisaji bolni a srce nemirno.
Nemirno srce
Stojimo u seni našega doma,
zidinama okruženi,
naša tajna sa usana brodi.
Stari djeram odavno ne škripi
usamljeno sunce kupa se u vodi,
a more je sada tako silno,
titraj sunca na talasima plovi,
naša prošlost u sećanju snovi,
uzdisaji bolni a srce nemirno.
Kao deca, crtali smo zanosne ptice raširenih krila; Sada kiša otapa boje, a vetar nosi naše detinjstvo do nebeskih krošnji…
Kao deca,
crtali smo zanosne ptice
raširenih krila;
Sada kiša otapa boje, a
vetar nosi naše detinjstvo
do nebeskih krošnji…
Subota Subota Prošlo je podne… Oblaci čkilje… Miriše na sumrak Martovski dan.. Ispijam kafu… Gorku i crnu Živim sa sobom Umoran… Subota Prošlo je podne Mart, da mart Trljim oči Dok pseto laje Na doksatu… Zalazi sunce Kao da kaže Laku noć Subota eh
Subota
Subota
Prošlo je podne…
Oblaci čkilje…
Miriše na sumrak
Martovski dan..
Ispijam kafu…
Gorku i crnu
Živim sa sobom
Umoran…
Subota
Prošlo je podne
Mart, da mart
Trljim oči
Dok pseto laje
Na doksatu…
Zalazi sunce
Kao da kaže
Laku noć
Subota eh