Kraj je početku progrizao procep
Bila je to plodna bujica
Nije se smelo pričati
I sve im napisala
Izvukle su prvo oko
Zatim čelo
Zatim noć
Sve su povezale
Osušile
I prinele da spalim
Dim je zapušio procep
Добродошли!
Kraj je početku progrizao procep Bila je to plodna bujica Nije se smelo pričati Poslala sam ruke I sve im napisala Izvukle su prvo oko Zatim čelo Zatim noć Sve su povezale Osušile I prinele da spalim Dim je zapušio procep
“Pitaš me zašto sam ostajem na zelenoj planini…” Li Tai Po . progutala sam bol lavirint u dahu sproveo ga je do čekaonice nadalje se ništa ne može zaobići osim neba .
Peko LALIČIĆ OČEVA MOLITVA MOLIO SE ZA CVEĆE I REKE /TE RADOSTI KREPKE/ DA OSTANU NEUKALJANE I DA SAN ČOVEKOV NE BUDE OD SETE DA SE SVE ZNANO I NEZNANO U LJUBAVI SRETNE KAO NA NEBU ZVEZDE KAO U NARUČJU DETE Z A U V E K
Peko LALIČIĆ
OČEVA MOLITVA
MOLIO SE ZA CVEĆE
I REKE
/TE RADOSTI KREPKE/
DA OSTANU NEUKALJANE
I DA SAN ČOVEKOV
NE BUDE
OD SETEDA SE SVE ZNANO
I NEZNANO
U LJUBAVI SRETNE
KAO NA NEBU ZVEZDE
KAO U NARUČJU DETEZ A U V E K
TU Tu, gde kit ubica, od prstiju tvojih od pamuka niti sklupčanih, spava, čekam te, kugo, od košmara krika raspletenih, od ničijeg časa, sva gromoplava, tu, gde kretnje tvoje, od kockara gorih, od dugmadi rebara slupanih, tuku, vrebam te,gubo, od praoluje prsa raspuštenih, od golotinje sna nakolenčenih ti ruku. Tu, gde lovine beg, od … Настави са читањем “TU…….A.M.”
TU
Tu,
gde kit ubica,
od prstiju tvojih
od pamuka niti sklupčanih,
spava,
čekam te, kugo,
od košmara krika raspletenih,
od ničijeg časa,
sva gromoplava,
tu,
gde kretnje tvoje,
od kockara gorih,
od dugmadi rebara slupanih,
tuku,
vrebam te,gubo,
od praoluje prsa raspuštenih,
od golotinje sna
nakolenčenih ti ruku.
Tu,
gde lovine beg,
od prtina tvojih
od železnih struna neljubljenih,
biva,
pucam u telo smrti,
od vajkada tkiva rastočenih,
od neuke svemoći,
sva modrosiva,
tu,
gde zglobova tvojih,
od gibkih zločesti
od satenastih mreža ispletenih,
nema,
cepam minute života,
od treptaja za tobom nebrojenih,
od nagosti jave,
sva mrvogolema,
tu,
gde savršeni svet,
od razjedinjenosti naše,
od zveketa zuba škrgutavih,
grobuje,
iskopavam te, ljubavi,
od bljeskova bedara oživljenih,
tu,
baš tu ti,
plavogroma robuje.
NAS NIKAD NIJE NI BILO Ti hoćeš da veruješ u san Da sve bude lepo kao u priči Mi nemamo svoju noć i dan Sve mi ovo na nešto drugo liči. Probudi se i nestaće sjaja Otvori širom te tvoje lepe oči Mi nismo iskreni do kraja Uvek nas nešto sprečava i koči. Nikad nismo … Настави са читањем “NAS NIKAD NIJE NI BILO – Ruža Arsenović Helać”
NAS NIKAD NIJE NI BILO
Ti hoćeš da veruješ u san
Da sve bude lepo kao u priči
Mi nemamo svoju noć i dan
Sve mi ovo na nešto drugo liči.
Probudi se i nestaće sjaja
Otvori širom te tvoje lepe oči
Mi nismo iskreni do kraja
Uvek nas nešto sprečava i koči.
Nikad nismo na istoj strani
Samo se dozivamo kroz samoću
Od tebe me tvoj strah brani
A ja te ljubiti ne mogu i da hoću.
Mi nismo jedno za drugo
Možda ti se samo učinilo
Moja radosti i moja tugo
Nas nikad nije ni bilo!
(C) Ruža Arsenović Helać
jutro me je otkrilo i šapnulo kasnimo počinje ništa poznat mi je taj scenario (gledam sebe na bini) podižem Diogenov fenjer svetlim u dan čekam njušim pričam svetlu čoveče – čoveče – čoveče monodrama bez kraja ali šta ću opsednutost ne pita gde je rasprostrto srce samo ispisuje hod junaka po njemu nikoga nema još … Настави са читањем ““Tražim čoveka” —Marina Adamović”
jutro me je otkrilo i šapnulo
kasnimo
počinje ništa
poznat mi je taj scenario
(gledam sebe na bini)
podižem Diogenov fenjer
svetlim u dan
čekam
njušim
pričam svetlu
čoveče – čoveče – čoveče
monodrama bez kraja
ali šta ću
opsednutost ne pita gde je rasprostrto srce
samo ispisuje
hod junaka po njemu
nikoga nema
još ne gasim fenjer
osvetljen je dan pomračio um
bez objašnjenja
odavno sam razdelila dušu
prošli kroz nju i nestali
predstava je završena
sedam u bure
zavesa se spušta
u svakoj niti – bol bol bol
Пеко ЛАЛИЧИЋ СИТНЕ МИСЛИ 701. Где се црне мисли роје, ту се мутне радње кроје. 702. И даље је нејасно: Зашто за овнове предводнике бирамо рогате?! 703. Не закувавајте гладнима. Хлеба им дајте. 704. Ако тражите лице народа, потражите га у парламенту. 705. Жалосно је што је новопечено углавном недопечено. 706. И мене збуњују збуњиве … Настави са читањем “Пеко Лаличић, СИТНЕ МИСЛИ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
СИТНЕ МИСЛИ
701.
Где се црне мисли роје,
ту се мутне радње кроје.
702.
И даље је нејасно:
Зашто за овнове предводнике
бирамо рогате?!
703.
Не закувавајте гладнима.
Хлеба им дајте.
704.
Ако тражите лице народа,
потражите га у парламенту.
705.
Жалосно је што је новопечено
углавном недопечено.
706.
И мене збуњују збуњиве жене.
707.
Потпуно нага жена није скроз откривена.
708.
Брак без звоцања је као радио без звучника?
709.
Понекад заборавим оно што хоћу,
јер баш то морам.
710.
Срећан је ко свира када му се прохте,
а не кад се то некоме хоће.
711.
Ако у рукама не држите праву ствар,
живот вам може изгледати веома укрућен.
712.
У светлију будућност се не може на пречац
и с аветима прошлости!
713.
Бесмислено мишљење је
стални елеменат у празној глави.
714.
Не значи да је изгубио такт
онај ко пролупа на време.
715.
Када га траже, гладни знања
могу дуже да гладују.
716.
Када вам из свести ишчили понос,
нестаје човек у вама.
717.
Човеку који због нерада има мало, много треба –
да схвати да му је превише и то што има.
718.
Тек када се приближе ставови,
испрече се разлике.
719.
Патриотизам који је многима текао кроз вене,
све више вене.
720.
Истини за вољу,
многи је не воле.
721.
Не оклевајте !
Будућност која се смеши брзо одмиче.
722.
Питање свих питања је:
Како одбранити државу од нас?!
723.
Камелеони најдуже опстају – у политици.
724.
Што је више изгубљених чобана,
све је више коза на броју.
725.
Камен о који се стално саплићете,
не уграђујте у темеље.
726.
Оштре језике страх иступи.
727.
Пресабирајте се.
Да се не би одузели!
728.
Где ум царује,
сваки трон је сувишан.
729.
Много тога указује да смо
неозбиљни преци озбиљних генерација.
730.
Ми смо зрео народ,
пао на ниске гране.
731.
Док једнима свиће,
другима се џабе не смркава.
732.
И истомишљеницима путеви знају да буду исти,
а смерови различити.
733.
Све је више оних који изгубљене нити у клупка мотају.
734.
Веровати, али се и разуверавати.
735.
У вери у човека и боље сутра,
неизмерно ме има.
736.
Било је и биће:
Точкови времена су увек газили –
лењивце и незналице.
737.
Човек без тајни је као река без песка.
738.
Ако ћемо поштено,
то не постоји.
739.
Многи остану кратких рукава –
због уверења.
740.
Тајна је оно што се у свакоме од нас скрива,
што несмотрени, брзоплети, лаковерни и слаби
из незнаних или само њима знаних разлога,
најчешће себи сличнима открију.
741.
Откриј ми тајну,
рећи ћу ти носиш ли драгуље
или безвредан товар.
742.
Чудног ли света:
људска популација из дана у дан расте,
а све мање је људи у њој.
743.
Сунце, истинска љубав и доброта,
греју и чине смисао живота.
744.
Први пољубац је оно што ме озари
кад год га се сетим.
745.
Знало се, и треба да се зна:
кад год сам поклањао срце,
за мене су куцала, барем, два.
746.
Све се лакше преброди када се воли,
и када нада путем љубави води.
747.
Прва љубав је узвишени осећај изгубљености
у трептајима среће, или права срећа,
јер је наговештај нових љубави и надолазећих лепота.
748.
Ако не трчите за женама,
оне ће трчати за вама.
749.
Ужарене главе се пале на глупости.
750.
Зрети, али не презревати.
tama je svetlost miris kô smrad ludi mi oko — ludi !!! ma daj ! tri puta sto je — previsoko stiže me breza mozak me juri nalevo — nazad ma daj ! a b c d e f — z kopno na mostu u mostu ševa ševom kroz mraz ma daj ! mravi mravi … Настави са читањем “Nâ , Frojde —Marina Adamović”
miris kô smrad
ludi mi oko — ludi !!!
ma daj !
tri puta sto je — previsoko
stiže me breza
mozak me juri
nalevo — nazad
ma daj !
a b c d e f — z
kopno na mostu
u mostu ševa
ševom kroz mraz
ma daj !
mravi mravi — crvi
kamen i školjka
alga i bor
čekam da usnim
da budna hrčem
beskrajno plavo
pod plavim — ko????
ma — nâ !!!