www.poezija.rs

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

751.
Све гласине које се обистине,
имају корен – у абровима.
752.
Мржњом затровани, мржњу сеју –
да би са њом пожњели и себе неизлечене.
753.
Србовати, не значи и Србин бити.
754.
Мудруј, али не претеруј !
755.
О јуче – давно.
О данас – још раније.
О сутра – доста давно.
О далеком – колико сутра.
756.
Навика, само пука навика, даје привид
да нам је неко непријатељ?
757.
Зло и наопако – кад се у једном човеку нађу
ускогрудо, бандоглаво и ” препаметно ”.
758.
Савест друштва?
То смо сви ми – освешћени.
759.
Све што у невреме прећутите,
на време ћете моћи да кажете.
760.
Од човека самог, јачи је он сам.
761.
Срећа је кад сретнете особу својих снова,
па вам она и смех постану сапутници.
762.
Растем и моја срећа бива већа,
јер назирем да нам у потомству добро расте
и да су то ласте које најављују пролећа која ће трајати
док људска топлина не настани све делове света.
763.
Све што опстане у времену, припада њему
и онима који се нађу у њему
свесни да им је у аманет остављено.
764.
О лепоти и срећи могу говорити само они који су уживали у жуборима воде,
сјају белутака и кулама од песка, које је поветарац водио путањама птица
и који су сазревали уз љубав, песму и скидање звезда да би их вољеној особи дали – који су и себе тим лепотама даривали.
765.
Сви дародавци треба да знају да за топлину којом нас дарује,
велико Сунце не тражи захвалност.
766.
Књига, осим што оштри вид и ум,
снажи, усмерава,уздиже и одржава.
767.
Лако је са брда видети.
Треба се на брдо попети.
768.
Кад човек застрани,
сви компаси то показују.
769.
Не пењите се људима на главе, јер тако нећете ништа видети.
А зађете ли у неке од њих, можда ћете прогледати.
770.
Све што долази и пролази, оставља траг.
Оно што остаје, траје.
771.
Препознај зло, и ноге ће те саме одвести на другу страну.
772.
Све што кажете, чује се.
Све што се чује, не мора се знати.
Све што се зна, не мора да је добро.
Само добро треба чути, знати и обзнањивати –
да би се лоше препознало и нестало.
773.
И када вам сви окрену леђа,
и кад вас напусте све наде,
не дижите руке од себе, ни на себе.
Излаз негде постоји,
и указаће вам се.
774.
Вода је вода ма колико далеко отекла.
Исто је и када је и крв у питању –
можда баш зато што крв није вода.
775.
Што је човек мањи и његови светови су мањи.
Непостојањем свести о томе, његове ” величине ” расту
сразмерно степену незнања и свести о величинама.
776.
У рукама поштених и смелих, параграфи су увек ломили топузе.
777.
” Ћорав ” судија, слепа и правда.
778.
Све је релативно док не постане изричито.
779.
Не узимајте књиге.
Читајте их !
780.
Све што није, јесте –
за оне који хоће да јесте.
781.
Бранимо се знањем,
а не звањем!
782.
Човека, кад остари, не оптерећују године – већ дани.
783.
Зрелима за падање, само пад предстоји.
784.
Не претерујте са правилима.
Између осталога, она су зато да би их кршили
они који свет другачије виде.
785.
Живот је, пре свега, све лепо што човек створи,
што добије и очува, што узгаји и пожање.
Остало је умирање. Остало је негација човека
и његовог истрајавања да досегне то лепо.
786.
Паметни немају пријатеље, али зато имају поштоваоце, истомишљенике и следбенике.
Памет највише смета онима које води незнање, завист, љубомора и сујета.
Дакле, онима који је немају !
787.
Кад наврћете воду на своју воденицу,
не губите из вида да и други мељу.
788.
Не кривите себе за све и свашта.
Други ће то учинити.
789.
Први су, углавном, недодирљиви.
Други су кривци.
790.
Ко се пали на погрешне,
изгоре му праве ствари.
791.
Боље се повлачити, него провлачити.
792.
Не тражите непријатеље.
Они ће вас наћи.
793.
Лош суд о другоме је позив –
да вам баш он непријатељ буде.
794.
Између добра и зла, резон је само.
795.
Мислите шта хоћете,
али сејте оно што успева.
796.
Питајте, а не распитујте се.
Сазнајте, али се не заносите?
797.
Гледајте шта други раде,
али на свој посао мислите.
798.
У загађеној води је тешко остати чист.
799.
Будалама не пристају никакве маске.
800.
Карактерна црта тупих је
да никога не зарезују.