SKAKAVAC ~ milka vukic v.

  Tudja polja obradjuje, Peva, cak i poskakuje, Toplo leto slavi, Velikim se pravi… Pred zimu, Slomljene noge Spaljenih krila i – Trosna koliba se srusila. A imao je dvorac I u dvorcu tom Topao dom.

 

Tudja polja obradjuje,
Peva, cak i poskakuje,
Toplo leto slavi,
Velikim se pravi…
Pred zimu,
Slomljene noge
Spaljenih krila i –
Trosna koliba se srusila.
A imao je dvorac
I u dvorcu tom
Topao dom.

sedmog osmog — Marina Adamović

Oduvek sam bila TI Zar me ne prepoznaješ? Oduvek sam tekla tvojim mozgom I kad nisi bio tu I kada si udarao na sva zvona Ne osećaš me? Nisam tvoja? Svoje sam oči Utiskivala u TVOJE duplje Nije TI dovoljno? Oduvek sam bila Ti Tek sada shvatam Gde sam pogrešila Nikada TE nisam zvala po … Настави са читањем “sedmog osmog — Marina Adamović”

Oduvek sam bila

TI

Zar me ne prepoznaješ?

Oduvek sam tekla tvojim mozgom

I kad nisi bio tu

I kada si udarao na sva zvona

Ne osećaš me?

Nisam tvoja?

Svoje sam oči

Utiskivala u TVOJE duplje

Nije TI dovoljno?

Oduvek sam bila

Ti

Tek sada shvatam

Gde sam pogrešila

Nikada TE nisam zvala po imenu

I umreću

A nećeš ni znati

Da je pokrov preko TEBE spušten

Peko Laličić, ZNAŠ I TI

Peko LALIČIĆ ZNAŠ I TI Oni koji u meni nešto vide ptice moji drugari vrba pod kojom se peru ispovedam i izvor u kojem se ogledam znaju da se u mojoj duši razlistava drvo nade koje će krasiti cvetovi koji na tebe liče


Peko LALIČIĆ

ZNAŠ I TI

Oni koji u meni nešto vide
ptice moji drugari
vrba pod kojom se peru ispovedam
i izvor u kojem se ogledam
znaju
da se u mojoj duši
razlistava drvo nade
koje će krasiti cvetovi
koji na tebe liče

SVE ŠTO TAKNEM – Ljubodrag Obradović

SVE ŠTO TAKNEM Sve što taknem, iskopni ko na suncu led. Sve što pipnem, svoj prirodni izgubi red. U sebi proklestvo nosim, i sve na svetu kletve. Moj pogled već prkosi, buduće sluteći štete. Želim snagu svet da menjam. Hoću užas da ne postoji. Oluja se kostantno sprema, a ja se više ni oluja ne … Настави са читањем “SVE ŠTO TAKNEM – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

SVE ŠTO TAKNEM

Sve što taknem,
iskopni ko na suncu led.
Sve što pipnem,
svoj prirodni izgubi red.

U sebi proklestvo nosim,
i sve na svetu kletve.
Moj pogled već prkosi,
buduće sluteći štete.

Želim snagu svet da menjam.
Hoću užas da ne postoji.
Oluja se kostantno sprema,
a ja se više ni oluja ne bojim.

Kraj dođe začas.
Još čujem taj glas,
taj eho kataklizme.
Još slušam svest.
Ne plaši me kazna.
Čekam pravu vest
i sreću da me lizne.

Rakija prija svakom.
Stanem na kamen.
Sjaj u travi osvaja lako.
Na kamen stanem,
pa nestanem polako.

Sve što taknem,
nestaje, kopni.
Sve što pipnem,
odmah se rastopi.

(C) Ljubodrag Obradović

oh —-Marina Adamović

obukla sam kaput navukla rukavice i kapu posle puno neprospavanih sati ipak sam rešila da vidim o čemu je to noćas govorio sneg avaj dugo sam se opraštala sa životom da nisam ni primetila kako su ruže procvetale na osunčanom groblju

obukla sam kaput

navukla rukavice i kapu

posle puno neprospavanih sati

ipak sam rešila da vidim

o čemu je to noćas

govorio sneg

avaj

dugo sam se

opraštala sa životom

da nisam ni primetila

kako su ruže procvetale

na osunčanom groblju

Zbogom, Frojde — Marina Adamović

I Mesec je Prokopao put I Uzjahala sam Komarčeva krila I Letim tamo Gde me oblak hoće I Nema grada U koji bih sišla O Zbogom Frojde Pitaj mudre šta sanjaju Ja sam luda Omama stvarrnosti

I

Mesec je

Prokopao put

I

Uzjahala sam

Komarčeva krila

I

Letim tamo

Gde me oblak hoće

I

Nema grada

U koji bih sišla

O

Zbogom Frojde

Pitaj mudre šta sanjaju

Ja sam luda

Omama stvarrnosti

———- Marina Adamović

pružila sam ruke zvezdama ne da bi mi nešto dale ne htela sam samo da se ogrejem van ovog sveta Isus ih vide i protrlja oči šta ćeš ti ovde dosadna starice uplete kiku i udari me jako van domašaja pokajanja još uvek me peku prsti od okršaja u plavom pejzažu koji sam htela da … Настави са читањем “———- Marina Adamović”

pružila sam ruke

zvezdama

ne da bi mi nešto dale

ne

htela sam samo

da se ogrejem van

ovog sveta

Isus ih vide

i protrlja oči

šta ćeš ti ovde

dosadna starice

uplete kiku

i udari me jako

van domašaja

pokajanja

još uvek me peku

prsti

od okršaja

u

plavom pejzažu

koji sam htela da osetim

Peko Laličić, ŽIVOTOPIS

Peko LALIČIĆ Ž I V O T O P I S Između belutka i neba osvanusmo čežnjom ogrnuti iz prstena koji ti darivah latica otvara oči u nedra svija pticu pušta korenje do vode da ode našim tragovima put saznanja do zvezda do svitanja na mostu gde će satkati san o prstenovanju i doživeti sjaj … Настави са читањем “Peko Laličić, ŽIVOTOPIS”


Peko LALIČIĆ

Ž I V O T O P I S

Između belutka i neba
osvanusmo
čežnjom ogrnuti

iz prstena
koji ti darivah
latica otvara oči
u nedra svija pticu
pušta korenje
do vode
da ode
našim tragovima
put saznanja
do zvezda
do svitanja na mostu
gde će satkati san
o prstenovanju
i doživeti sjaj
između vode i neba
i iznedriti laticu
da razlista vreme
nad obalama
koje spajaju nemire
i pesmu pretvaraju
u cvetove duše

da večno trajemo