San — Marina Adamović

Sunčev uzdah beline pojašnjava život u nama . Noću tama kostima diriguje istinu vasione . Između života i kosmičke istine stoji zora . Ona je izmišljeni anđeo u plavom koji spaja razuđena čula da osete rapsodiju stvorenu od vetra

Sunčev uzdah beline

pojašnjava život u nama

.

Noću tama

kostima diriguje istinu vasione

.

Između života i kosmičke istine

stoji zora

.

Ona je izmišljeni anđeo u plavom

koji spaja razuđena čula

da osete rapsodiju stvorenu od vetra

Komponovani krik — Marina Adamović

izašla sam iz kuće i nisam znala gde ću do oblaka ili pod zemlju (u poverenju šta bih ja na zemlji kada je na njoj toliko aveti u plišu ujedaju psuju rovare grabuljaju vilicom od zlata) još uvek mi u mozgu dobuje rekvijem pogrebnog osoblja ludnice nad mojim višeumnim krikom ode lomači civilizacije u ružu

izašla sam iz kuće

i nisam znala gde ću

do oblaka

ili pod zemlju

(u poverenju

šta bih ja na zemlji

kada je na njoj toliko aveti u plišu

ujedaju

psuju

rovare

grabuljaju vilicom od zlata)

još uvek mi u mozgu dobuje

rekvijem pogrebnog osoblja ludnice

nad mojim višeumnim krikom

ode lomači civilizacije u ružu

Tajna smrti — Marina Adamović

Smrt mu kuca, a ništa ne govori. Strpljivo čeka i gleda boje ulaznih dveri. On pritajen ćuti i, kao, ne diše- “Ovde, ovde, skreni levo!” šapuće joj prefarbano srce. Piše nečim, ni sam ne zna čime: “deda, deda, šta će sad smrt ovde?” Dedine su oči od humusa- ta se tajna živom ne odaje. Smrt … Настави са читањем “Tajna smrti — Marina Adamović”

Smrt mu kuca, a ništa ne govori.

Strpljivo čeka i gleda boje ulaznih dveri.

On pritajen ćuti i, kao, ne diše-

“Ovde, ovde, skreni levo!”

šapuće joj prefarbano srce.

Piše nečim, ni sam ne zna čime:

“deda, deda, šta će sad smrt ovde?”

Dedine su oči od humusa-

ta se tajna živom ne odaje.

Smrt mu kuca, on uporno ćuti,

smišlja priče da je preusmeri.

Porodičnom stablu list vene iz zemlje,

tišinu preseca samo nemo “kuc”.

.

Opšta pometnja

i on odustaje

da bude jedini

koji će joj uskratiti dom .

.

Ne pravi se više – stvarno ne diše

i dok ćuti, polako kapira-

(mada je sasvim izvan ma kog sveta)

sada čuva i on svoju tajnu,

pokopaće je, valjda, uz dedinu.

BOGA MOLIM ~ milka vukic v.

  Boga molim Da ulepsa ti san, Vazduh moje ljubavi I nocas da udises, Vizijom poljubca mog Zapocnes novi dan, Da me iz srca i duse Nikad ne izbrises. Boga molim- Da moj bol Te i ne dotice, Ali tebe molim -istinu govori vazda, Ma mi Zbog toga morala Dusa da narice, – Ta, bol … Настави са читањем “BOGA MOLIM ~ milka vukic v.”

 

Boga molim
Da ulepsa ti san,
Vazduh moje ljubavi
I nocas da udises,
Vizijom poljubca mog
Zapocnes novi dan,
Da me iz srca i duse
Nikad ne izbrises.
Boga molim-
Da moj bol
Te i ne dotice,
Ali tebe molim
-istinu govori vazda,
Ma mi
Zbog toga morala
Dusa da narice,
– Ta, bol i patnja
Smisao sazda.

Пеко Лаличић, О П О М Е Н А

Пеко ЛАЛИЧИЋ О П О М Е Н А Степеник ме од тебе дели бежи од ватре нешто ми каже нога крочи оно неће оно крочи нога клецне ти оде оста сан цветаћеш у мојој души

Пеко ЛАЛИЧИЋ

О П О М Е Н А

Степеник ме
од тебе дели

бежи од ватре
нешто ми каже

нога крочи
оно неће

оно крочи
нога клецне

ти оде
оста сан

цветаћеш
у мојој души

FOTKA ~ milka vukic v.

  Misli se ko mravi preplicu, Dusu mladosti pokusavaju pronaci, Mozda je sisla u ponornicu, Ili se zakljucala u kljucanicu… Navrele misli gledajuci fotku- Kroz Atlantik Citi me nunala, Spavala u galebovima, Hodala po valovima, Ulicama nedrila, Iznad zgrada jedrila, Ta dusa… Bile smo bliske, jedna celina Danas mi fotka mozak otapa… Trazit cu je … Настави са читањем “FOTKA ~ milka vukic v.”

 

Misli se ko mravi preplicu,
Dusu mladosti pokusavaju pronaci,
Mozda je sisla u ponornicu,
Ili se zakljucala u kljucanicu…
Navrele misli gledajuci fotku-
Kroz Atlantik Citi me nunala,
Spavala u galebovima,
Hodala po valovima,
Ulicama nedrila,
Iznad zgrada jedrila,
Ta dusa…
Bile smo bliske, jedna celina
Danas mi fotka mozak otapa…
Trazit cu je u iscedjenim suzama,
Umrlim snovima
I zgrusanim nadama,
Trazicu moju dusu,
Dusu mladosti.

OSTANI SRECAN ~ milka vukic v.

  Ljubim te celim bicem Dusom ti pripadam, Ti si mi san i java Zar zivota i  snaga. Zivis daleko za svagda, Volim te trajno izgubljena nado Zelela ili ne- tako je. Nije vazno s kim si Radujem se, srecan si. Bog nek te cuva, Zeljo moja, Zdrav da si mi. Budi mi daleko Srecan, … Настави са читањем “OSTANI SRECAN ~ milka vukic v.”

 

Ljubim te celim bicem
Dusom ti pripadam,
Ti si mi san i java
Zar zivota i  snaga.
Zivis daleko za svagda,
Volim te trajno izgubljena nado
Zelela ili ne- tako je.
Nije vazno s kim si
Radujem se, srecan si.
Bog nek te cuva,
Zeljo moja,
Zdrav da si mi.
Budi mi daleko
Srecan, radostan…
Dok pisem, disem,
U meni dises.
Ostani srecan, s Bogom,
Moj dan i noc je s tobom.

ЧЕГАР,ЗВЕЗДА~НИКОЛА ГИГИЋ

Чегар ,звезда Са рамена сјаје звезде Уз кандило муње пењу се ка небу Похабане стреле коњи што кроз барут језде Још лобање скачу по црвеном брегу Видим кулу од лобања Зидовима  Чегра  сад  одзвања Усамљени  Чегар Aрхангеле гледа Распарене руке, по Ситници чамци Кроз зуј пчеле,над мочваром отвара се небо Чујем крекет нацртаних жаба Видим … Настави са читањем “ЧЕГАР,ЗВЕЗДА~НИКОЛА ГИГИЋ”

Чегар ,звезда

Са рамена сјаје звезде

Уз кандило муње пењу се ка небу

Похабане стреле коњи што кроз барут језде

Још лобање скачу по црвеном брегу

Видим кулу од лобања

Зидовима  Чегра  сад  одзвања

Усамљени  Чегар Aрхангеле гледа

Распарене руке, по Ситници чамци

Кроз зуј пчеле,над мочваром отвара се небо

Чујем крекет нацртаних жаба

Видим цвеће ретко ,из крви што ниче

Црну сламку што расте из Лаба.

Аутор:Никола Гигић

VERA U NJEGA ~ milka vukic v.

  Pretite mi, srce izvadite, Dusu od tela rastavite, Veru u njega Srusiti necete! Bog i ja Prijatelji smo Coveku tom! Greha nema u njemu. Oni oko njega, A ne on, Druguju sa zlom!

 

Pretite mi, srce izvadite,
Dusu od tela rastavite,
Veru u njega
Srusiti necete!
Bog i ja
Prijatelji smo
Coveku tom!
Greha nema u njemu.
Oni oko njega,
A ne on,
Druguju sa zlom!