I:Noć Plašim se… Ćutim ne znajući Šta se na zidovima dešava. Ko li slika nove slike, Ko li čeka nova proleća, Ko li beži od oluja i mećava? Slutim nešto… Izgleda i taj zid Je odavno medju propalima. Ko li zida nova skloništa Ko ih čuva od noći i propalica? Šta se dešava sa ostalima? … Настави са читањем “Muzika … – Gluščević Milan”
I:Noć
Plašim se…
Ćutim ne znajući
Šta se na zidovima dešava.
Ko li slika nove slike,
Ko li čeka nova proleća,
Ko li beži od oluja i mećava?
Slutim nešto…
Izgleda i taj zid
Je odavno medju propalima.
Ko li zida nova skloništa
Ko ih čuva od noći i propalica?
Šta se dešava sa ostalima?
Kao da sanjam…
Znam da neće pomoći
Suze uperene u ovo nebo.
Gde li su oni fenjeri stari
Da li za njih još neko mari?
A ja pobegoh kada sam ih držati treb’o…
II:Čuvar
Sa fenjerom tražim šum u noći
Snom moja duša posti;
Dani su sve gori i gori
A sve starije moje kosti
Čuvam tišinu od budnih i ludih
Verujem da ona još postoji;
Njenoj lepoti se davno čudih
A danas joj sto godina broji.
Večeras joj se klanjam ko pre
I poklanjam ružu starih sećanja
Tiho joj se zahvaljujem za sve
Godine naših letovanja…
Ali:
U ćoškovima drhte sveće,
Za ćutanje više vremena nema:
Šta ako čuvati više niko neće
I sve ostane kao jedna uspomena?
III:Lopov
Krijem oči,znam da gleda…
Ćutim tihim koracima;
Njegova tajna mira mi ne da
Njegova skripta medju oblacima…
Vidim je.Drži snove u kosi
A vatru u rukama;
Pogledima me lagano donosi
Stihovima njenih pesama…
Posustajem.Gladne su oči moje
A uši željne melodija;
Njena ćutnja me i dalje zove,
Dalje me opija pogledima…
IV:Razgovor
Mnogi su prošli kapije ove
Ali zastali bi teška srca
Nesrećan život tera ih ovde
Da zatraže dašak sunca
A vi što tražite neku slavu
Sebičnošću svojih ruku
Možda i uhvatite moju nepažnju,
Ali gresi će da vas dotuku…
Izađi!Tvoju patnju čujem
Lutalice zabranjenog grada
Izadji na videlo sada!
Možda su stare moje kosti,
Ali nedelom tvoja duša vlada!!
Nemaš snage starče više
Mene noge drže dobro
Čekaću tvoje poslednje reči
I otiću odavde sa prepunom torbom
Lutaću ovim mestom još dugo
Jer ja druge kuće nemam;
Ali čujem vapaj tvoje duše,
Pažljivo svaki tvoj korak gledam…
Nada će tvoja poslednja da umre,
Polako ćeš od bola da istruneš,
Sudbinu ćeš početi da kuneš!!
Zato se predaj jačem od sebe
Ili ćeš od svoje ruke da umreš!!
Možda je dete tvoja ruka zdrava
Ali volja je ona snaga prava !!!
VI:Noć
Mesec mi noćas čudno ćuti
Zvezde više tako ne sjaje
Čudni su znaci,čudni su puti
Koje nebo večeras šalje …
Misli mi ne daju mira,
Moja odluka ne drži vodu…
Ko li će muziku života da svira
Ako čuvari od nje odu …
Vadim iz ormara ogrtač stari,
Putujem u prošlost svoju,
Možda je kasno da se promene stvari
I odlučim sudbinu moju…
Čekaj me!! Još imam veru i volju !!!
