Ponovo rođena – Marina Adamović

Ponovo rođena zaspala je kao srna i sutra bila ustreljena oreol sunčevog bljeska jedini je koji prihvatam . kalendar više nema smisla savakog sam dana  ona od juče ni hram ni vera ni pokop pred bogom . spokojno upijam mirisne boje i ne kajem se ni zbog čega (C) Marina Adamović

Ponovo rođena

zaspala je kao srna

i sutra bila ustreljena

oreol sunčevog bljeska

jedini je koji prihvatam

.

kalendar više nema smisla

savakog sam dana  ona od juče

ni hram

ni vera

ni pokop

pred bogom

.

spokojno upijam mirisne boje

i ne kajem se ni zbog čega

(C) Marina Adamović

Suočiti se

ogledalo stoji preda mnom i postiđeno navlači sumaglicu razvedrila bih ga osmehom ali ono se prekriva neprozirnošću . hiljedu tužnih pogleda ostalo mi je na izrezbarenim dlanovima . obeshrabruje me toliko pouzdanih dokaza

ogledalo stoji preda mnom

i postiđeno

navlači sumaglicu

razvedrila bih ga osmehom

ali

ono se prekriva neprozirnošću

.

hiljedu tužnih pogleda

ostalo mi je na izrezbarenim dlanovima

.

obeshrabruje me toliko pouzdanih dokaza

BUKVAMA – Ljubodrag Obradović

BUKVAMA Zucneš li samo, sve zvezde pašće, a vlati zora zarasti u mahovinu. Polomljena gora, plakaće za mrtvu tišinu, a tišina biće odjek dalekih istina i bol nevina, od strela borovih iglica. Zucneš li samo, plakaće šuma rastinja, probijena svetlom, između dve bukve, od kolena pa naviše, a čudna belina, tek doletela na proplanak, nastojaće … Настави са читањем “BUKVAMA – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

BUKVAMA

Zucneš li samo,
sve zvezde pašće,
a vlati zora
zarasti u mahovinu.

Polomljena gora,
plakaće za mrtvu tišinu,
a tišina biće odjek
dalekih istina i bol nevina,
od strela borovih iglica.

Zucneš li samo,
plakaće šuma rastinja,
probijena svetlom,
između dve bukve,
od kolena pa naviše,
a čudna belina,
tek doletela na proplanak,
nastojaće da pukne
u naletima besnim
gde znoj miriše,
ko potoci suza
potopljeni u smeh.

Pa zar ne shvataš srno,
zastala u letu,
da si pogođena odavno
i da ti je sudbina
već skrojena.
Tebe samo grč čeka,
a mogla si biti i voljena
ko zvezda
u prskozorje rano,
ko u leto tiha reka.

Mogla si biti i voljena,
ali si pobegla
i tugu posejala na rastanku.

Zucneš li samo
sve zvezde pašće,
a bol ubraćeš
i slast kratku,
na novom sastanku,
na proplanku htenja,
u sumrak volenja.

Voleće te nasmejani,
svi ljubavnici
prolazni,
koje poželiš.

Voleće te rasejani,
a odleteti prazni,
ne otkrivši
novo ništa.

Volećeš i ti njih,
glečere,
moja zvezdo čista,
a oni ostaće stene
i plakaćeš.

Zucneš li samo bukvama,
tišina biće odjek
dalekih istina,
a bol, ko od strela
borovih iglica,
razdiraće grudi
i sećanja.

(C) Ljubodrag Obradović

SRCE – Marina Adamović

SRCE pod bolnom kožom švrljaju vene vijugavo srce prihvata i ovaj dan i nebrojeno drugih zavejanih odajem poštu borovima, sazvežđu, zori i postojanju (C) Marina Adamović

SRCE


pod bolnom kožom

švrljaju vene vijugavo

srce prihvata i ovaj dan

i nebrojeno drugih zavejanih

odajem poštu

borovima,

sazvežđu,

zori

i

postojanju

(C) Marina Adamović