NA ČAST NAM – Miro Beribaka

Na čast nam       Gledam, pogled iskrom iskri, iza iskre oko, iza oka misao, duboka ko oko, svijetla ko iskra, jaka ko pogled…   Sklapam oči, razmišljam… Sve vidim! Vidim pogibelj, polje puno krvi i jauka, tjelesa mrtva i ona samo što nisu…   Jedan išće vode, drugom nije ni do vode, treći … Настави са читањем “NA ČAST NAM – Miro Beribaka”

Na čast nam

 

 

 

Gledam,

pogled iskrom iskri,

iza iskre oko,

iza oka misao,

duboka ko oko,

svijetla ko iskra,

jaka ko pogled…

 

Sklapam oči,

razmišljam…

Sve vidim!

Vidim pogibelj,

polje puno krvi i jauka,

tjelesa mrtva

i ona samo što nisu…

 

Jedan išće vode,

drugom nije ni do vode,

treći ljeba da ne mrije gladan…

Jedan majku zove,

jedan ljubu, djecu,

jedan momu da mu se ne nada!

 

Niko ne odgovara

do gavrani!

Nebom kruže, graču!

Crijevima se raduju!

 

Otvaram oči!

I dalje vidim,

sjeni se komešaju…

I čujem…

 

Čujem krv još vrije

za nas prolivena,

predaka naših

kosti se lome

od tudjinova koraka,

od naše beskrvnosti,

besrcosti,

od naših očiju gladnih,

od zelene sluzi

koja nam žilama tumara!!!

 

Na čast nam Stara Dama

i Sestra joj preko vode

i zlato na vratovima nemani

i njini strukovi svilom utegnuti

i njini lakovani nokti

i krv pod noktima!

Naša krv!

Na čast nam maćehe!

 

(C) Miro Beribaka

Pesmu su čitali… —- Marina Adamović

pesmu su čitali između redova podvlačili reči dostojnih lomače šta bi još od mene šta bi još iz mene slomiću beonjaču i izvući tačku koja zatvara prilaz jednosmislu . simbolično sam godinama čekala na sebe nadtrealistički dočekala  prezir iznenada . olovka sanja trnobode bube i kida pupčanu vrpcu neprebolu

pesmu su čitali između redova

podvlačili reči dostojnih lomače

šta bi još od mene

šta bi još iz mene

slomiću beonjaču i izvući tačku

koja zatvara prilaz jednosmislu

.

simbolično sam godinama čekala na sebe

nadtrealistički dočekala  prezir

iznenada

.

olovka sanja trnobode bube

i kida pupčanu vrpcu neprebolu

Пеко Лаличић, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ -11

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 11 Остадох сам свога пса за разговор молим а он ми коску даде да пронађем себе да своје не гризем кости

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 11

Остадох
сам

свога пса
за разговор молим
а он ми
коску даде

да пронађем себе
да своје не гризем кости

I sve to dok spava grad, Ana Kljajić

još me prate rani svatovi šupljih i praznih darova i svega na izvolte još što šta milo i toliko drago za poneti prišiti piti još ja bežim od đavola kao on od krsta sa sve slamčicom u ruci porcelanske lutke lutke iz izloga, iz salona, iz lože našminkane purpurnim tragovima još su mi utvare pod … Настави са читањем “I sve to dok spava grad, Ana Kljajić”

još me prate rani svatovi

šupljih i praznih darova

i svega na izvolte

još što šta milo

i toliko drago

za poneti

prišiti

piti

još

ja bežim

od đavola

kao on od krsta

sa sve slamčicom

u ruci porcelanske lutke

lutke iz izloga, iz salona, iz lože

našminkane purpurnim tragovima

još su mi utvare pod balkonom

uz pomračenje sunca igraju

keze se zubima pogrdnim

još mi one sve govore

što i ne bih sada

znala hteti

uz noć

i dan

još

još uvek

lavirintom lutam

graditelja da obnažim

panj da na sred njega upalim

godove sa tvoje glave posečem

još bih nešto uradila al nije mi poznato

kako se ljubiš u januarskoj noći dok spava grad

Platonov Fedar — Marina Adamović

Dimitrije, zagrlila sam te I krilima pluća poletela oko tvoga Srca okačenog o list mlade breze Devojčica sam bila Prvi put zaljubljena . Sećaš li se  Starče Čudne istine iz naših očiju Vidiš li onu povijenu brezu . Nacrtaću Da ne zaboravimo Ono što se krišom rasejava po Hadu . Zanesena pesmama po filozofiji Platona … Настави са читањем “Platonov Fedar — Marina Adamović”

Dimitrije, zagrlila sam te

I krilima pluća poletela oko tvoga

Srca

okačenog o list mlade breze

Devojčica sam bila

Prvi put zaljubljena

.

Sećaš li se

 Starče

Čudne istine iz naših očiju

Vidiš li onu povijenu brezu

.

Nacrtaću

Da ne zaboravimo

Ono što se krišom rasejava po Hadu

.

Zanesena pesmama po filozofiji Platona

U san sam brezu zasadila

A ovoj se nikada nisam vratila

Priznajem

Zgrešila sam

Bila sam voljena i volela sam

Sad mi preostaje kovčeg ništavila

I slika breze pod kojom me nalaze

I preskaču mrtvu

.

A ti sedokosi

Koju granu čuvaš za odstrel?

Пеко Лаличић, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 9

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 9 Малима велики великима мали сам себе седлам и не могу да се зајашем и не могу да ме зајашу зато ми немир пашу зато у њему налазе себе зауздане оседлане узјахане

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 9

Малима велики
великима мали
сам
себе
седлам

и не могу да се
зајашем
и не могу да ме
зајашу

зато ми немир пашу
зато у њему налазе себе
зауздане
оседлане
узјахане

Пеко ЛАЛИЧИЋ,ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2

Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2 Иза мене капије и заборављене ципелице испред мене капија и неми вис који се крије између ја и моја сена водимо рат на путу који ме пије

Пеко ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 2

Иза мене капије
и заборављене ципелице

испред мене капија
и неми вис
који се крије

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије