A-f-o-r-i-z-a-m — Marina Adamović

Demokratija je Demos koji krati svako “Ja”… ……………………………. Srbija je nekom majka, nekome maćeha,a meni — samo tetkica u višednevnom štrajku.

Demokratija je Demos koji krati svako “Ja”…

…………………………….

Srbija je nekom majka, nekome maćeha,a meni — samo tetkica u višednevnom štrajku.

Nada — Marina Adamović

mreža na dlanu se prikriva zatvaram oči osluškujem titraj bila u kapi kiše podržava nadu ****** Na krošnji drhtaj mladog lišća. — Znam da to inje zeleni od tuge.

mreža na dlanu se prikriva

zatvaram oči

osluškujem

titraj bila u kapi kiše

podržava nadu

******

Na krošnji drhtaj

mladog lišća.

— Znam da to inje

zeleni od tuge.

Priznajem — Marina Adamović

Snevanje i zloslutna tama. Hvališa sam. Nasrtljiva.  Mekušac. Izveštačena. Prevarant i bezvoljna. Previše sam sigurna u sebe.  O, bestidna… Nepristojna. Neopredeljena. Depresivna. Čak – pohotna u ludosti. Sviće. U gradu — buka… O svemu sam pisala ove noći. Predosećanje. Reci su rasute po postelji. Hej, savesti, bezimo do brda! Tamo —  sinji totem i žalosna … Настави са читањем “Priznajem — Marina Adamović”

Snevanje i zloslutna tama.

Hvališa sam. Nasrtljiva.  Mekušac.

Izveštačena. Prevarant i bezvoljna.

Previše sam sigurna u sebe.  O, bestidna…

Nepristojna. Neopredeljena.

Depresivna.

Čak – pohotna u ludosti.

Sviće.

U gradu — buka…

O svemu sam pisala ove noći. Predosećanje.

Reci su rasute po postelji.

Hej, savesti, bezimo do brda!

Tamo —  sinji totem i žalosna vrba

Ona — Marina Adamović

Prošla je kroz mene i krenula tamo gde sam i ja pošla. Gledam kako s mržnjom odbacuje pristojne pozdrave; trava joj miluje stopala, a ona je gazi i proklinje. Pokušavam da je prestignem i tačno odmerim oblik njenog oka, a onda sam se uplašila: šta ako i mene zarazi prezirom? Ne, ne… samo polako… Dopustiću … Настави са читањем “Ona — Marina Adamović”

Prošla je kroz mene

i krenula tamo gde sam i ja pošla.

Gledam kako s mržnjom odbacuje

pristojne pozdrave;

trava joj miluje stopala,

a ona je gazi i proklinje.

Pokušavam da je prestignem

i tačno odmerim oblik njenog oka,

a onda sam se uplašila:

šta ako i mene zarazi prezirom?

Ne,

ne…

samo polako…

Dopustiću da mi njena zamršena kosa

besno pada niz ramena

i na kraju ulice

(žmureći pred tim tuđim svetom)

prihvatiću njenu glavu u svoje dlanove

i sakriti ga ispod slamnatog šešira.

A posle –

reč joj neću reći,

samo ću se vratiti istim putem,

gledati u ljude pristojnije,

zalivati travu,

pričati sa zvezdom koja nemo sjaji

i češljati razlivene uvojke do svilene zore.

Пеко ЛАЛИЧИЋ, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 26

Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 26 Дорастао себи опијам се песмом дорастао песми беле оглашавам воде на које ме воде немир и чежња утихнули ветрови своме ме враћају току

Пеко ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 26

Дорастао себи
опијам се песмом

дорастао песми
беле оглашавам воде
на које ме воде
немир и чежња

утихнули ветрови
своме ме враћају току

Zabit — Marina Adamović

Između depresije i suicida posreduje sto univerzuma. Svaki se odene u nebeske azure, sedne kraj mene, zapeva opelo il’ ostane daleko, pa zagonetno ćuti. Ipak, onaj stoti radosno leluja i kači dragulje golubu na krila. Golub zablista, sleti mi pod kožu i navre mu hiljadu pitanja sa ćube. Otvorim usta da odgovorim ali najezda onih … Настави са читањем “Zabit — Marina Adamović”

Između depresije i suicida

posreduje sto univerzuma.

Svaki se odene u

nebeske azure,

sedne kraj mene, zapeva opelo

il’

ostane daleko, pa zagonetno ćuti.

Ipak,

onaj stoti radosno leluja

i kači dragulje golubu na krila.

Golub zablista, sleti mi pod kožu

i navre mu hiljadu pitanja sa ćube.

Otvorim usta da odgovorim

ali najezda onih sudbonosnih

okreće glavu i ne sluša nas.

Zavlada tama,

nečujni krik

i

zemlja posta

krov nad mojom nadom

Biografije pesnika – Živko Begović

Ja sam Živko Begović. Rodjen sam u Mačvi, sa najvećim gradom Šabcom, u aprilskom zelenom ataru u narodu poznatom po narodnoj pesmi Boj na Mišaru, a obrazovan sam za prosvetnu i civilnu kriminalističko-pravnu struku. Radio sam i školovao sam se u bivšoj SFRJ i Švajcarkoj, a govorim nekoliko stranih jezika, što mi je omogućilo da … Настави са читањем “Biografije pesnika – Živko Begović”

Ja sam Živko Begović. Rodjen sam u Mačvi, sa najvećim gradom Šabcom, u aprilskom zelenom ataru u narodu poznatom po narodnoj pesmi Boj na Mišaru, a obrazovan sam za prosvetnu i civilnu kriminalističko-pravnu struku. Radio sam i školovao sam se u bivšoj SFRJ i Švajcarkoj, a govorim nekoliko stranih jezika, što mi je omogućilo da radim kao novinar oko tri decenije u Austriji, mada nisam zvanično obrazovan za ovu struku.  

Bio sam novinar nekoliko redakcija samo evropskih izdanja za naše gradjane u inostranstvu, čije su redakcije bile u Nemačkoj, a samo dve u bivšoj SFRJ. U 1986.godini dobio sam Zlatnu plaketu redakcije Oslobodjenja-inostrano izdanje kao najbolji novinar, a bio sam i član Udruženja novinara Austrije sa posedovannjem Internacionalne novinarske karte na 5 diplomatskih jezika za celi svet. Dobitnik sam više pismenih priznanja bivšeg Udruženja jugoslovenkih gradjana u Austriji i njihovih klubova za redovno i objektivno izveštavanje javnosti u Evropi i drugim kontinentima, jer su ove novine prodavane isključivo tamo gde su živeli naši gradjani, a pisale su o njihovom životu i radu u Austriji.

U novembru mesecu 2009.godine dobio sam Priznanje Saveza Srba Austrije za izvanredan dopirinos u samoorganizovanju Srba Austrije na proslavi za proteklih 30 godina postojanja ovog Saveza. U toku 1975. godine počeo sam pisati dečije pesme i pokrenuo sam preko tadašnjih bečkih novina Danas, prvih privatnih novina uopšte koje su bile namenjene našim gradjanima u Austriji, da se razmotri pitanje štampanja jedne knjige dečijih pesama koja su tada obavezno pohadjala naše dopunske škole u Austriji. Sve je ostalo samo na predlogu, kao i 2005. godine kada sam se obratio sa istim predlogom Ministarstvu dijaspore u Beogradu nudeći im moju knjigu dećijih pesama besplatno, stim, da oni budu njen izdavač. Promenula su se dva ministra, ali niti od jednog od njih nisam dobio nikakav odgovor.

Pisanjem poezije sam se počeo baviti u toku 1975. godine najpre dečijih pesama, a kasnije narodnih i poetskih stihova proze, humora i satire koji su neka vrsta “ogledala” sveukupnih društvenih kretanja ne samo kod nas u zemlji, nego i dalje, pa čak i donekle u svetu. Nisam do sada uspeo uopšte pronaći izdavače za nekoliko mojih knjiga, verovatno zato sto živim u inostranstvu, pa je možda za njihovo izdavanje potrebno imati poznanstvo itd., mada sam se obratio većem broju izdavačkih kuća u Srbiji i Republici Srpskoj.

Moje pesme su do sada štampane u nekoliko novina namenjenih našim gradjanima u inostranstvu, a u novije vreme u elektronskim medijima Srbije, Republike Srpske, Austrije, Nemačke, Islanda, Hrvatske, Švedske i drugih zemalja. Pored toga, učesnik sam na mnogim konkursima književnih klubova u Srbiji i Republici Srpskoj. Član sam Književnog kluba “Miroslav Mika Antic” iz Indjije, i “Bečkih poeta” iz Beča, “Balkanskih zora” iz Nove Varoši, Udruženja “POEZIJESCG” i nekih drugih portala za knjževnost i kulturu i saradnik Udruženja pisaca “Prosveta” iz Sidneja u Australiji!

Živko Begović