Priča — Marina Adamović

Žvaćemo Izmećemo Sanjamo I dišemo . Pijemo Mokrimo Budimo se Gledamo . Opis života oko lampiona . Doduše Još nešto ne pomenuh — Vrana gleda Slika tamna brda Širi krila I sklapa  ih nad nama . Kakva priča!

Žvaćemo

Izmećemo

Sanjamo

I dišemo

.

Pijemo

Mokrimo

Budimo se

Gledamo

.

Opis života oko lampiona

.

Doduše

Još nešto ne pomenuh —

Vrana gleda

Slika tamna brda

Širi krila

I sklapa  ih nad nama

.

Kakva priča!

Subjektivna impresija smrti — Marina Adamović

Dvaput sam se susrela sa smrću Treći put je neću Ni taknuti Pametnije je odenuti Fonteneblo-plavo Najsličnije Kristalno-zelenom Potopiti reči u vidik akvarela Učvrstiti kapke i …hhhhhh……………….

Dvaput sam se susrela sa smrću

Treći put je neću

Ni taknuti

Pametnije je odenuti

Fonteneblo-plavo

Najsličnije

Kristalno-zelenom

Potopiti reči u vidik akvarela

Učvrstiti kapke

i

…hhhhhh……………….

GLADNI VRAPCI

U prozorče neko kucka, pa to jedan vrabac kljucka… Glad ga gnjavi, traži mrve, hleb kukuruz ili crve! * Sneg je skrio svo dvorište. Zašto vrapci danas pište? Tvrdi hlebić,mama truni, šta to radi baš me buni? * Na verandi mama baca, ali tu je moja maca. Nekog vrapca da uhvati, ali pazi moja mati! … Настави са читањем “GLADNI VRAPCI”

U prozorče neko kucka,
pa to jedan vrabac kljucka…
Glad ga gnjavi, traži mrve,
hleb kukuruz ili crve!
*
Sneg je skrio svo dvorište.
Zašto vrapci danas pište?
Tvrdi hlebić,mama truni,
šta to radi baš me buni?
*
Na verandi mama baca,
ali tu je moja maca.
Nekog vrapca da uhvati,
ali pazi moja mati!
*
Da vrapčiće sve nahrani,
a ti maco,vrapce mani!
I oni su živa bića,
tako meni mati priča.
*
No, maca se silno ljuti
sad će ona mene čuti
brzo njoj ću mleka dati,
tako učila me mati!
*
Baš je ona puna besa,
neće mleka hoće mesa.
Iz friza ja viršlu vadim
hoću macu da zasladim…
*
To baš cicu malo smiri
al’ na jedno oko viri
pa na na jednog vrapca skoči!
-Danas maco nećeš moći!
*
Vrabac se u nebo vine,
ništa draga, od lovine!
Zato hajde,snage skupi,
okreni se mišijoj rupi!

Последњи божур Призрена…

Не,нећу да одем не терајте мене не гушите поље, не ломите цвеће! Ово је мој дом,гроб увелих душа са ове ме земље протерати нећеш! * Ма нека сам последњи божур,пустог поља око мене коров проклиње ме,гуши! Уздам се у Бога помози ми силни, Не дај да ме сломе!Спас си мојој души! * У увелој башти … Настави са читањем “Последњи божур Призрена…”

Не,нећу да одем не терајте мене

не гушите поље, не ломите цвеће!

Ово је мој дом,гроб увелих душа

са ове ме земље протерати нећеш!

*

Ма нека сам последњи божур,пустог поља

око мене коров проклиње ме,гуши!

Уздам се у Бога помози ми силни,

Не дај да ме сломе!Спас си мојој души!

*

У увелој башти разгранао коров

па се руга моме крсту око врата,

Не , нећу да одем поље моје свето

пред иконом светом – заклетва је дата..

*

Заклетву сам дао Богу и прецима

да останем чувар тих уморних душа

и подигнем оно што нам коров ломи

гробове и цркве…Ко их Боже куша!?

*

Знам да овде живот није живот

боли док обилазим божуре увеле…

Утеха сте мени моје свете душе

из очију теку болне, сузе вреле!

*

На грудима ми малени пупољак нејаки

стрепим док га стежем у рукама својим!

Да га не поломе,нежан је зелени

гледам га док спава за њега постојим!

*

Шапћем му док тоне у немирне снове

што је нама важно ово поље свето,

док живи тако под сталном опсадом

прославља овако и четврто лето..

*

Пред очима слика наших великана,

свих силних божура,што красише поље,

њихово сам семе,то су моји стари

дух прошлих времена,снага моје воље!

*

Да останем доследан цркви и прецима,

не остану пусте црквене нам, двери,

ма нека је коров све љући и јачи

ја се Богом браним,а не руком звери..

*

Слободне дане, не познајем, немам!

непрестано ја сам у кавезу трња,

пријатељ ми стручак хајдучке траве

сад ми ова слика мало мање црна.

*

Из корова гнева,изникнуло семе

храбра травка,нежна, хајдучка трава,

пружио ми руку, мени мом пупољку,

сада моје чедо и мирније спава…

*

Све док се црвеним усред светог поља,

док у мени срце у грудима гласи

борићу се Богом, крстом у рукама

последњи сам божур, свето поље красим !!!

Dragana Ilievska…

Beskrajna pesma — Marina Adamović

oblačim se i izlazim zimsko jutro seje pahulje i mraz u napuklini oblaka smeju mi se reči on ih kovitla kao pramen dima . znala sam moje noge su moje oči ako se ne vratim znači da je Mlečni put stvarno bez granica    

oblačim se

i izlazim

zimsko jutro

seje pahulje i mraz

u napuklini oblaka

smeju mi se reči

on ih kovitla

kao pramen dima

.

znala sam

moje noge su moje oči

ako se ne vratim

znači da je Mlečni put stvarno bez granica

 

 

Ranjena lavica…

Nocas sva stremim,k’o ruza na vetru, dok u tvome oku trazim zracak mali, jer najmanji dodir tog pogleda dragog moje srce snazi,moju dusu gali… * Sa strepnjom trazim,plam u oku milom, a ti krades oci i gasis mi zelje, uskracujes mi pogled-obasjan toplinom! Nocas mi u srcu umire veselje…. * Otvaram ti srce i jato … Настави са читањем “Ranjena lavica…”

Nocas sva stremim,k’o ruza na vetru,

dok u tvome oku trazim zracak mali,

jer najmanji dodir tog pogleda dragog

moje srce snazi,moju dusu gali…

*

Sa strepnjom trazim,plam u oku milom,

a ti krades oci i gasis mi zelje,

uskracujes mi pogled-obasjan toplinom!

Nocas mi u srcu umire veselje….

*

Otvaram ti srce i jato mi krene,

sa drhtavih usana lavica zacvili….

Povredjena slomljena i ne biram reci

sa bolom i zebnjom opirem se sili…

*

K’o kosava zavijam,kidam sve pred sobom

dok u meni topot konja odzvanjava,

iz ranjene lavice,jecaj noc prelomi

a u dusi mi besni kosava prava…

*

Ne, nemam razuma da trezveno mislim,

ni da kraj sagledam smirene pameti!?

Jer zena se daje dusom,vrelim srcem,

dok joj razum cesto sa zvezdama leti…

*

Povratih na casak zrno dostojanstva,

okrenuta ledja- rekose ti”idi”

kosava te sledila u gluvoj noci

lik slomljene zene,sve manje se vidi…..

Poricanje duha — Marina Adamović

Tražio je dinar ili cigaretu Ispod zakrpa kaputa Hodao je kostur Molio za parče hleba Dok mu osmeh šetaše kroz mene Molio  je Sunce se pretvori u stakleni pokrov Kasno je Pod pečatom krvi Zapisan je i moj zlokoban greh    

Tražio je dinar ili cigaretu

Ispod zakrpa kaputa

Hodao je kostur

Molio za parče hleba

Dok mu osmeh šetaše kroz mene

Molio  je

Sunce se pretvori u stakleni pokrov

Kasno je

Pod pečatom krvi

Zapisan je i moj zlokoban greh

 

 

Usamljenost — Marina Adamović

Ova noć i ne sanja šta će biti sutra. Ima još malo vremena da nasluti… Samo još malo… Sklopili smo oči Nad ponorom zvezda Pesma je izašla na pusti drum ———————–N e pitajući ———————–“Smem li”?    

Ova noć i ne sanja šta će biti sutra.

Ima još malo vremena da nasluti…

Samo još malo…

Sklopili smo oči

Nad ponorom zvezda

Pesma je izašla na pusti drum

———————–N e pitajući

———————–“Smem li”?