Шта све стане у једно – ех ?
У та два мала слова
колико може стати
среће, немира, бола…?
Не знам, свако има
неку причу своју
и код сваког та два слова
другачије звуче,
знам само да већ данима
у мојој глави немилосрдно хуче.
Неће на усне да сиђу,
изговорене, можда ме заобиђу
стога их записујем
у нотес под датумом тим и тим,
црвеним словом, да раскрстим и стим.
Празан лист, два слова
шта ти је човек кад закључа
толико преосталих могућих слогова.
Ех…
Буде се у мени и сузе и смех,
комично и трагично уједно бива
колико звучи на грех,
и смејем се, шта бих друго,
ако сузу пустим, потписујем цех.
Ех…
(Прочитано: 57 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 474.658 пута)