Ruke – Milan Gluscevic

Ispred mene zaigra kao vizija
Taj dan prodje kao godina…
Ode polako bez oprostaja;
I po koja rec progovorena.
Svako jutro me je podsecalo na to
Koracima slucajnih prolaznika

Hteo sam ti reci toliko toga;
U snovima rec bese savrsena,
Al se vrata prerano zatvorise…

Jedan zivot smo podelili na pola
Ne bi li lakse delili oprostaj
A sad sam delim krivicu
Cutajuci medju ovim zidovima…
Osudjen sam da te pustim
Da se snadjes u drugim ulicama…

I ne bih te prepoznao u gomili
Niti zamislio secanjem od jednog dodira,
Koracima duzim od ovih hodnika
Nego spavaj,a uspavanku ce pevati
Tebi vrednija osoba.