Majka je zaspala. Sat se nije čuo, ni udar muva o prozore (a proleće je po tome poznato). To je dobro – zaspala je najzad; i ona je legla, pokrila se ćutnjom i mislima: “znam, neka, neka, znam,” Tačno u sedam, probudili su je. “Zašto niste ranije!!! Vi ste ludi, đavolii !” Stresla je sa … Настави са читањем “TUŽNO JUTRO — Marina Adamović”
No votes yet.
Please wait…
Majka je zaspala.
Sat se nije čuo, ni udar muva o prozore (a proleće je po tome poznato).
To je dobro – zaspala je najzad; i ona je legla, pokrila se ćutnjom i mislima: “znam, neka, neka, znam,”
Tačno u sedam, probudili su je. “Zašto niste ranije!!! Vi ste ludi, đavolii !”
Stresla je sa sebe leto, jesen, zimu i udahnula:
“Umrla je moja…. ”
Od tada do sada, razmišlja:
“Da li mi je nešto htela reči? Da li? Da li? Šta?”
Ništa.
Njoj je bilo milo što joj ne ubija smrt. Nečujno, vasionski, repom slepog miša –
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
