ПРOЛEЋЕ
Пролеће је извезло песму,
још једном заварава свет.
Птице су запалиле ноћ,
још једном спавати се не сме.
Још једном ваља проћи све мирисе
и патити на трен за драгом.
Бар једном сагледати прошлост,
па у живот поћи са новом снагом.
Пролеће се насмешило ноћас…
Њен лик је светао и јасан,
мада она о другом машта,
док корача кроз живот заталасан.
Њен лик је ипак утеха,
последњи заклон, задња нада.
Почиње ветар да кваси пролеће.
Је ли то киша, или љубав пропада.
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.372 пута)
U život treba poći da novom nadom.Bravo!
Hvala Branka! Moramo se nadati, jer šta drugo imamo!