Čuj, kako mrmori vetar kroz usahle brezine grane
i pretešku dirljivu suzu što tiho iz stabla navire
dok lenjo se uspinje danak kao da neće da svane
da varnicom obasja reku, gde stablo nemo umire
Vidi, kako iz sna se budi mlada olistala lipa
pa korenom miluje reku da stablo svoje umije
gde prekrasno vodeno cveće preslatke nektare sipa
gde podno majušne izbočine vidra mladunce krije
Iz usahlog brezinog skuta bezglavo ptica odleti
da pronađe olistale grane, da novo gnezdo svije
i nikada više vratiti se neće da na berzu sleti
da nad teškom sudbinom kletom iskonsku suzu prolije
Gledaj, kako se duri nebo, iz oblake dažd poteče
kako nemirni talas života ponovo rekom plovi
dok stihija zapljuska brezu i ovo majsko veče
iz korena usahlog stabla izniče izdanak novi
autor
Jovica N. Đorđević
