НОЋИ БЕЗ ТВОЈИХ МИРИСА
Туробан, испод небеског звезданог плашта
Преко усана, једва чујно, твоје име изговарам
О теби мислим и о свему твом овај лудак машта
Не знам где си. Можда близу ил’ негде далеко
На сваком женском лицу, обрисе твога тражим
Иако твој нежан врат дуго милује други неко
Знам да ноћи, без твојих мириса, исте бити неће
И ова је обична и досадна, само једна у низу
Месец почиње да прети. Буди ми чежње веће
Нашу клупу препознајем. Исто је онако лепа
Kао онда кад је била сведок наших пољубаца
Kада је наша љубав била велика, чиста и слепа!
(Прочитано: 90 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.162 пута)