ДУНАВУ
Стиснуо се између врлетних стена Дунав
па није више ни питом ни чаробно плав,
зелен је и дубок а ипак миром одише
и као да над вировима вода жубори тише.
Поглед сањив, поглед жељан сна и мира
реком лута од једног до другог вира
једину и последњу жељу да испуни души
да плавез неба на узбуркану реку обруши
Све из мудне дубине да буде део висине
плавет да испуни кланац и све буде ширина
па да се мисао у неслућене просторе вине
И коначно у души завладају радост и милина.
У око се сан о мирној реци увукао
и над њом је сунце, звезде и небо навукао.
Дуле Р. Пауновић
Једно мишљење на ДУНАВУ – Дуле Р. Пауновић