На кругове поделише
То паклено трајалиште
што истраја за векове
па човека мртвог духа
не радује чистилиште
Тамо кужним ритмом смртним
У првоме поклон примиш
па се онда надаш рају
ал се споро ближиш крају.
Девети нам сатре наду
јер нам увек покушаји
сва надања обмањују.
Надање се изјалови
па се смртно измигољи
и подвуче смртну сенку
без окриља у долину.
Тад растока смрадно гмиже
Да подави освануле
Нема куда осим назад
у исконско родоскврње.
Заборавиш да невреме
ратоборно ослушкује
врпољи ѕе у нечасти,
сачувао ветар дувни
Акоји сможди времско царство
У беспућу вековечном.
Драгош Павић