БРАНКОВ ДУХ ШЕТА КАРЛОВЦИМА
Карловци су украс целог Срема,
таквог града надалеко нема.
Плаво небо и непрегледне равнице,
добри Сремци, а лепе Срмице
Над Карловцем “Видиковац” мотри,
мирис вина дошљаке опија,
а ветрови са свих страна пире,
сваком клима годи и прија.
Крај Карловаца широк Дунав кривуда,
тополе и врбе над водом се надвиле.
Кад опекне сунце и буде врућина,
дошљаке би у сенци радо сакриле.
Поносно пркосе и ветру и сунцу,
на Черату много бујни виногради.
Таласају се класале пшенице,
никли и уредили се кукурузи млади.
Недалеко је познато Стражилово,
Бранков дух целим крајем шета.
Свежи ваздух шаље Фрушка Гора,
каквог нема ни до краја света.
Свуда оди, у Карловце дођи,
нећеш се ни стидети ни кајати.
А што дуже времена ту останеш,
лепше ће ти успомене у срцу остати.
© Живота Трифуновић
