EРА АУТОМОБИЛА
(Да се озбиљно нашалимо.)
Има више од стотину лета,
како човек с аутом „авета“,
па све мање на ногама шета,
не схватајућ`, да свом` здрављу смета,
ал` с њим` стиже на сва места света,
те му мала постаде планета.
Од кад спозна чари од аута,
човек воли да некуда лута,
и пред њим` је увек нека рута,
стално смишља себи новог пута.
Сад се многи, са аутом зори,
па музику „пањи“ да се ори,
о ауту, своме, тол`ко збори,
да с том` причом све у друштву смори.
Уз ауто, сав се распилави,
оно му је, баш љубимац прави,
те на волан од кад руке стави,
на сопствене ноге заборави.
Али, разум кад изгуби здрави,
и кад пажња њему олабави,
тад на жалост друмове крвави,
ил` у реци дубокој се дави!
Кола воли и ноћу их снује,
те изнова, он планове кује,
где да с њима поново путује,
и издувне гасове да бљује,
не схватајућ` да природу трује!
Свуд` мотори од аута брује,
где пожели, човек брзо ту је,
док му служи, здушно га милује,
ал` када се поквари, тад псује,
што не може са њим` да „лудује“,
па с мајстором мора да „другује“,
јер камару новца му дугује!
Већ одавно нема коњског каса,
замени га сад „висока класа“,
у ауту сада седи „даса“,
слушајући ударце од баса.
Нема њиске, сада кола трубе,
место грифа, сад друм гуме „љубе“,
већ одавно, коњи битку губе,
и сад они, испод су хаубе.
Много људи свога коња прода’,
сад је дошла ето таква мода,
нико неће ни метар да хода,
ко зна шта ће, да се ту још дода,
испод капе небескога свода,
свуд` су шифре бројева бар-кода,
шта л` ће бити, од људскога рода?!
Све нас скупа, Бог грди и куди,
ал’ се ретко, због тог` ко узбуди,
све је више људи што су луди,
сам ће себи, човек да науди,
ал’ кад једном из сна се пробуди,
сам ће себи да се тада чуди,
јер ће кола бит` више но људи!
Аутор: Љубиша Војиновић МАЈСТОРОВСКИ
Мода је, често промашај чисти,
јер више штети, но што користи.
Аутор
Нови Сад, јун 2023 лета Господњег