Категорија: Uncategorized

КАД САМ БИО МАЛИ

Кад сам био сасвим мали,
свакако су мене звали.
„Злато“, ме је звао тата,
носећи ме око врата.

Мајка ме је, „Сунце“ звала,
и брижно ме неговала,
и уз мене увек била,
и од зла ме сваког крила.

„Срећо“, ме је звала баба,
на мене је била „слаба“,
па кад нешто по злу крене,
штитила је увек мене.

„Соколе“, ме звао деда,
код њега се знало реда,
али ме је свуд` водио,
и свачему научио.

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Паметни родитељи допуштају својој деци,
да по неки пут и погреше.“
Махатма Ганди

Мајсторовина, јул 2018 љета Господњег

ДЕЧЈА МОЛБА

Ви, одрасли, не умете,
да, нас децу, разумете,
па, рад` неке мале штете,
ви грдите своје дете!
Што си тако суров свете?

Љутите се због ситница,
ил` некаквих глупих трица!
Ми смо, ипак, само деца,
зашто, да нам срце штреца,
и толика диже бука,
због нашега несташлука?

И када вас умор свлада,
од напорног неког рада,
и у вама бес превлада,
сетите се, ви, баш тада,
да то исто нисте знали,
ни ви, кад сте били мали!

Зато тада застаните,
и дубоко удахните,
онда „ручну“ повуците,
мало више размислите,
своје нерве опустите,
и на децу не вичите.

Ми не знамо, ал` ви знате,
треба савет да нам дате!
Па све тате и све маме,
маните се так`е драме,
и млаћења празне сламе,
добра нема од галаме,
већ ће бити само штете,
коју трпи ваше дете!

Знамо да то није лако,
али треба радит` тако,
ми ћемо вам рећи како,
поступите баш овако!
Рад са децом тражи дара,
ал` реч лепа, све отвара,
вреднија је од свих пара,
од ње има увек ћара,
јер у души срећу ствара.

То сад добро упамтите,
и увек се потрудите,
да дечицу не грдите,
већ их често похвалите,
и уз осмех то радите!

Од када се дете роди,
ка томе се циљу ходи,
да његовом бићу годи,
да му ништа не нашкоди,
све битно се на то своди,
радост душу да оплоди.

Одраслим` се деца чуде,
што им некад строго суде,
јер за љубав деца жуде,
и не воле кад се куде!

Зато, нек се сви потруде,
да осмеха чешће буде,
што га више деци нуде,
даће од њих боље људе!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Деца често говоре истину. Штета што немају више ауторитета.“
Мађарска пословица

Петроварадин, октобар 2019 љета Господњег

ОДА ЗАНАТЛИЈАМА

Ковач, зидар, тесар, столар,
кројач, бравар, кујунџија,
пушкар, бачвар, грнчар, колар,
ткач, обућар, симиџија!

Дрводеља, лимар, кожар,
стаклар, стругар, бунарџија,
бербер, златар, штампар, књижар,
молер, корпар и сајџија!

Кад је ствара` занатлију,
Бог му даде пуно дара,
да направи све што треба,
и вриједност нову ствара.

Све те људе, Он обдари,
са умјећем и са знањем,
зато `им се ево клањам,
са великим поштовањем.

Сви мајстори, од заната,
уложиће пуно труда,
да њихове руке златне,
направе нам` многа „чуда“.

Док по овој Земљом ходим,
и све док ме Сунце грије,
поштоват` ћу часни позив,
од свакојег` ЗАНАТЛИЈЕ!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Да би неко био добар мајстор, он прво мора бити добар човјек!
„Без алата, нема заната.“ Али, без добрих и правих занатлија,
Не би било важних нити адекватних алата!
Аутор

Нови Сад, Занатски дом, на Савиндан 2019 љета Господњег

ОДА ИНЖЕЊЕРИМА

Они су људи, који мало зборе,
и не троше време на празне приче,
ал’ они, велике изуме створе,
зато, нек` њима хвалоспев се кличе!

Те људе поштујем, што све то раде,
што сва та „чуда“ смишљају у глави,
те памет њихова и нама даде,
олакшан посао и живот прави.

Да није било њиховога труда,
прегнућа многих и бистрога ума,
не би ни било свих техничких „чуда“,
и многих, за људе важних изума!

Е зато, човече, кад небом летиш,
путујеш у возу, ил’ бродом пловиш,
ил` се удобно у ауту возиш,
и многе руте далеке пролазиш,
уз помоћ џи – пија, путеве тражиш,
и на свом` мобилном слике „направиш“,
ил` можда, до стана лифтом долазиш,
а у свом` стану, све даљинцем палиш.

Сва та „чудеса“ смислили су људи,
да свима нама, лакши живот дају,
и да л` се, сад ико, пита ил` чуди,
ко су стручњаци, који то стварају?!

Сви, до задњег`, техничке су струке,
а спретне су и умјешне руке,
и с великим знањем из науке,
који с радом и са много муке,
све ураде прецизно по мери,
то су знајте, људи инжењери!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Ову пјесму написах, у знак захвалности свим инжењерима, из разних области природних наука, који су сасвим сигурно, својим изумима и иновацијама, олакшали живот и рад васколиком људском роду. Не постоји ни један човјек на земљи, који свакога дана и то више пута, не користи разне уређаје, машине и апарате сваке врсте, а да при томе, вјероватно и не размишља о њима, о њиховом начину функционисања, као и о томе, ко је и како сва та „чудеса“ осмислио, а онда их и у пракси, физички направио и оспособио за употребу и коришћење. Хвала инжењерима!

Нови Сад, Илиндан 2014 љета Господњег