Категорија: Uncategorized

*** Radenko Nastić

Gle!vlati trava na vetru se njišu I teku sati Juče smo bili tu A sutra već više nas nema Nemoj stati Sa visina ptica krikom nas prati I svija se u oku paučina. Nemoj stati. Možda iza sedam gora,i mora Postoji sunce,i jedna reka Što na tebe čeka U svitanje ,možda ćeš i ti Na … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Gle!vlati trava na vetru se njišu
I teku sati
Juče smo bili tu
A sutra već više nas nema
Nemoj stati
Sa visina ptica krikom nas prati
I svija se u oku paučina.
Nemoj stati.
Možda iza sedam gora,i mora
Postoji sunce,i jedna reka
Što na tebe čeka
U svitanje ,možda ćeš i ti
Na raskršću dalekom
Osmehuta, i tudja biti.

Snežana Davidović, * * *

Snežana Davidović (Donji Milanovac – Beograd) * * * Ako se desi da prepoznam svoje oči na nečijem nebu znaću da je taj neko moja ikona kojoj jedino smem da verujem.

Snežana Davidović
(Donji Milanovac – Beograd)

* * *
Ako se desi
da prepoznam svoje oči
na nečijem nebu
znaću
da je taj neko
moja ikona
kojoj
jedino smem
da verujem.
Snežana Davidović

KRATKA POETSKA PRIČA — VERBUM SCRIPTUM

Sve je počelo davne hiljadu devetsto šezdeset devete ili dve hiljade prve, druge, pete… Nije važno; počelo je. Ljudi su se okupili, slušali, gledali, još puno toga preduzimali za vreme trajanja toga. Takav se događaj beleži kao vrlo bitan. Ubeležiću. Hoću. Zapisala sam kada je počelo sve (sa puno upitnika i trotačkica), na kakav je … Настави са читањем “KRATKA POETSKA PRIČA — VERBUM SCRIPTUM”

Sve je počelo davne

hiljadu devetsto šezdeset devete ili

dve hiljade prve, druge, pete…

Nije važno; počelo je.

Ljudi su se okupili, slušali, gledali, još puno toga preduzimali

za vreme trajanja toga. Takav se događaj beleži kao vrlo bitan.

Ubeležiću. Hoću.

Zapisala sam kada je počelo sve (sa puno upitnika i trotačkica),

na kakav je prijem naišlo dešavanje (ljudi, pogledi, osluškivanja);

posebno je bitna tanka crvena pruga preko oblaka koja je dala znak

“jesen je na pomolu”.

Mogu zaključiti sledeće:

ja sam pesnik, nisam prozaisa, ali

obožavam mešavinu lirsko-epskog akvarela

i njime podvlačim ovaj bitan datum.

Multos verbum liberat metu…

Me quoque…

Me

 

me

KRATKA POETSKA PRIČA — PERPETUUM MOB…

Prvo što je izgovorila, bilo je “Otac joj je na samrti” Zatim je odahnula bilo joj je lakše podelila je sa mnom ono što nikome nije smela priznati Sada hoda stazom gleda u ljude gleda u život Da uskoro će biti na samrti ona

Prvo što je izgovorila, bilo je

“Otac joj je na samrti”
Zatim je odahnula
bilo joj je lakše
podelila je sa mnom ono što nikome nije smela

priznati
Sada hoda stazom
gleda u ljude
gleda u život
Da
uskoro će biti na samrti
ona

***** Radenko Nastić

Saznah li trijumf gordosti i srama Posejah li seme Nade u srcu zore Neka mi oproste Svetlost i Tama Za bol slavlja što nagosti tvore. Čuh li pesmu u ćutnji kamena Nazreh li suzu u osmehu deteta Neka mi oproste Sunce i Sena Za bol nevinosti i bedu uzleta.

Saznah li trijumf gordosti i srama
Posejah li seme Nade u srcu zore
Neka mi oproste Svetlost i Tama
Za bol slavlja što nagosti tvore.

Čuh li pesmu u ćutnji kamena
Nazreh li suzu u osmehu deteta
Neka mi oproste Sunce i Sena
Za bol nevinosti i bedu uzleta.

*** Radenko Nastić

Dušo,ptico mala, Što drhtiš u travi Da li je i tebe sumnja otrovala Ili strepiš od nebesa plavih? U senku se skrivaš Zgaziće te noga U kapima vode i ti vodna bivaš Bežiš od pogleda,reči ,Boga. Stremila si nekad Do zvezda visoko Za svetlošću htela,prezirala pad. Dušo ,ptico mala, Da podjemo gore ,dokle seže oko … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Dušo,ptico mala,
Što drhtiš u travi
Da li je i tebe sumnja otrovala
Ili strepiš od nebesa plavih?

U senku se skrivaš
Zgaziće te noga
U kapima vode i ti vodna bivaš
Bežiš od pogleda,reči ,Boga.

Stremila si nekad
Do zvezda visoko
Za svetlošću htela,prezirala pad.

Dušo ,ptico mala,
Da podjemo gore ,dokle seže oko
Slutim jedna zvezda za nas je zasjala.

Pitanje

Tudji dah je sinoć tvojim telom skitao , mamio ti uzdah što se ne da skriti, Slađo draga , iskreno, nešto bih te pitao , dal’ je lepše voleti ili voljen biti ? Lepše je kom uzima il’ onom što daje, ja znam teže šta je. Iz bola i sumnje ljubav se sastoji i bezvradne … Настави са читањем “Pitanje”

Tudji dah je sinoć tvojim telom skitao ,
mamio ti uzdah što se ne da skriti,
Slađo draga , iskreno, nešto bih te pitao ,
dal’ je lepše voleti ili voljen biti ?
Lepše je kom uzima il’ onom što daje,
ja znam teže šta je.

Iz bola i sumnje ljubav se sastoji
i bezvradne žrtve nade i samoće ,
da osvojiš nekog kog ti srce hoće
a za koga ono čak i ne postoji.

Naj teže je čekati to što neće doći
mrvu sreće tražiti nepreglednim poljem
al’ je zato naj lakše samog sebe slagati
da je lepše voleti nego biti voljen.
A onda mi zaiskri tvoj lik što se smeši …
za čas se predomislim , reko ‘ bih da grešim.

**** Radenko Nastić

Jutro.Zvona. Praznik Vrbice. Seta u oku. Dečaka lice. Ušla je tiho Drag gost. Pričala stihom. Dotakla Večnost. Belina zida Parala vid. Prozirni prsti. Ranjivost.Stid. Jutro.Drukčije doba. Sećanja zvon. Dečak u uglu. Samoća.Soba.

Jutro.Zvona.
Praznik Vrbice.
Seta u oku.
Dečaka lice.

Ušla je tiho
Drag gost.
Pričala stihom.
Dotakla Večnost.

Belina zida
Parala vid.
Prozirni prsti.
Ranjivost.Stid.

Jutro.Drukčije doba.
Sećanja zvon.
Dečak u uglu.
Samoća.Soba.